Храм

Дело Гаврила Стефановића Венцловића

"Проповедник ђурски, коморански и даровит и неуморни писац... богослов, беседник и песник", како записује др Павле Ивић, Гаврил Стефановић Венцловић рођен је у Срему, око 1680, одакле, веома млад, прелази у Сент Андреју, где похађа иконописачку и књижевну школу код калуђера Кипријана Рачанина.
Манастир Рача, крај Дрине, био је скоро једини преостали расадник српске писмености, док га Турци нису спалили 1688, после чега Кипријан са великим бројем рукописа прелази у Угарску.
По завршетку школе Гаврил је био путујући црквени беседник, што је, у оно доба, било једно од занимања. Обилазио је српска насеља у горњем Подунављу.
Свестрана и занимљива личност, Гаврил Стефановић Венцловић, монах, писац, песник, беседник, у српску азбуку увео је слово ћ, ђ, ч, а на поправци правописа радио је око сто година пре Вука. За собом је оставио око 20.000 страница рукописа, од којих је 9.000 на народном српском језику. Упокојио се око 1749. у Сент Андреји.

У данашњем Храму, о Гаврилу Стефановићу Венцловићу, између две епохе, говори др Милеса Стефановић-Бановић, истраживач-сарадник Етнографског института САНУ, а у емисији слушамо одабране стихове Гаврила Стефановића Венцловића, из књиге "Црни биво у срцу", коју је приредио Милорад Павић.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић