Културни кругови: Филморама

У оквиру фестивала документарног дугометражног филма Седам величанствених, прошле недеље је приказан и филм Хомо сапиенс, аустријског редитеља Николауса Гејрхалтера. Овај филмски есеј, сачињен од слика, стања и пејзажа напуштених простора широм света, од Бугарске до Кине, доживео је добру рецепцију критике и публике на фестивалима широм тог истог света. Футуристички, али не намештени, дистопијски призори света, који је сачинио човек, конгресне сале, спортске хале, забавни паркови, канцеларије и куће, сада зјапе празне, као да је дошло до некакве катастрофе.
За данашњу емисију Николаус Гејрхалтер говори о томе зашто се, после филма о Припјату, поново вратио теми напуштених простора, како их је проналазио и шта је смисао оваквих прича о људима без људи.

Прошле недеље је у Југословенској кинотеци, упоредо са програмом филмова Алфреда Хичкока, отворена изложба академског сликара Владимира Маркоског, инспирисана управо делом мајстора напетости. Изложба под називом Вертиго реферише се на овај славни филм из 1958, који су недавно критичари листа Sight and Sound прогласили за најбољи филм свих времена и тако са трона склонили Грађанина Кејна, али не само на овај филм, јер је Маркоски за интерпретирање изабрао и Прозор у двориште, Птице, Криво оптуженог.

У разговору са Аном Вучковић, Маркоски открива шта је квалитет који је учинио да Хичкокова поетика буде подесна и инспиративна за стварање ових нових дела, и како је покретне филмске трансформисао у покретне зидне слике.

Емисију уређује и води Ана Вучковић.