понедељак, 02.12.2013, 09:00 -> 14:00
Извор: Радио Београд 2
Аутор: Александар Лукић
Гозба
Његош и етос слободе - 200 година
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
(Његош, Горски вијенац)
Ове године навршава се 200 година од Његошевог рођења, али се то не обележава на прави начин. Као да је у питању аутоцензура, као да је држава проценила да то није политички коректно, да Његош и етос слободе нису евро-унијско-интеграцијске вредности. И нису, насупрот, али то не значи да нису вредности за које се треба залагати.
А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено...
Његош је у "Горском вијенцу" досегао романтичарски захтев за универзалношћу - сјединивши филозофију и поезију, учинио је поезију животном, а филозофију ангажованом у пракси чија је највећа вредност слобода насупрот ропству. Из тог разлога важно је истаћи да би "Горски вијенац", велики спев о слободи, било погрешно одредити само као књижевно дело. Кључни делови у којима се артикулишу идеје о етосу имају филозофску вредност. У питању је идеја слободе и њено остварење.
О Његошу и идеји слободе разговарамо са Милом Ломпаром, професором на Филолошком факултету у Београду.
Аутор и водитељ је Александар Лукић
Коментари