Магазин

Најстарија сачувана задужбина је манастир Студеница, који је 1190. године основао Стефан Немања, а највећи задужбинар је краљ Милутин, који је за 40 година владавине оставио народу исто толико задужбина.

Немањићи нису зидали само цркве, већ и зграде, мостове, болнице.

Стефан Немања и његов син Растко, касније први српски архиепископ Свети Сава, манастире су зидали и ван граница тадашње Србије, највише у Грчкој, на Светој гори и у Солуну, као и у Румунији.

Између два Светска рата у Београду се подразумевало да бити богат, значи бити и задужбинар.

Један од првих и највећих задужбинара био је капетан Миша Анастасијевић, трговац из Пореча, данас Доњи Милановац, који је као најбогатији Србин свог времена 1863. године поклонио здање данашњег Ректората Унививзитета у Београду као задужбину "своме отечеству".  

Илија Милосављевић-Коларац, такође је оставио сву имовину као задужбину за просветне циљеве.

Његову задужбину чине два фонда: Фонд за српски универзитет - Универзитет Илије М. Коларца и Књижевни фонд Илије М. Коларца.

Вредност Коларчеве књижевне награде је 1940. године била је по износу већа од Нобелове награде.

Никола Спасић, трговац из Београда, један је од такође већих српских добротвора и задужбинара.

Према његовој жељи 1935. и 1936. године од средстава задужбинског фонда изграђене су болница у Београду - данас Градска болница, затим болнице у Куманову и Крупњу, као и Дом за сироте у Књажевцу.

Гошћа емисије биће Ксенија Граовац, из Балканског фонда за локалне иницијативе.

Аутор: Тања Зељковић.

Радио Београд 1, 10.00

Слика са насловне стране: Студеница.