Изложба "Љубим руке" или како су Трстеничанке освајале (не само) моду на прелому 19. у 20. век

Чини се да нема ни бољег ни лепшег увода у причу из наслова од следеће реченице: "Изложба Љубим руке представља носталгично путовање кроз отворена врата ормара наших сугарђанки које љубоморно чувају најексклузивније комаде гардеробе и асесоара својих мајки, баки, тетки, али и своје личне из времена када су биле девојке". Тако ауторка изложбе, историчарка др Јелена Вукчевић почиње текст у малом деплијану који прати поменуту изложбу, премијерно приказану јесенас у Ликовном салону Народног универзитета у Трстенику. До краја јануара, изложба "Љубим руке" гостује у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, што нам је и повод да је представимо. Од фистана и либада у другој половини 19. века, преко европских кројева и материјала, сунцобрана, лепеза и ташница између два светска рата до конфекције половином 20. века - Трстеничанке ни у чему нису заостајале у причи промене и еманципације Србије и њених становника током тих сто година. Заступајући тезу да "култура није нешто споредно", него "један од начина да грађани поново успоставе поверење у институције, једни у друге, у демократију, у заједнички живот" те да прича о малом граду попут Трстеника "једна универзална прича - о идентитету, о томе како градимо културу сећања, како градимо заједницу, како видимо улоге жена и мушкараца у историји", др Јелена Вукчевић из Музејске збирке Народног универзитета у Трстенику све то представља и на изложби "Љубим руке" о чему ћемо подробније са њом разговарати.