Грађани масовно пријављују нелегалне објекте, колики пут их чека до легализације? 

Берлин је ове седмице био домаћин дводневних разговора о споразуму о миру у Украјини на којима су учествовале високе делегације Украјине и САД, као и лидери неколико држава Европе и НАТО. Канцекар Мерц није крио задовољство што се Берлин, после дужег времена, уврстио међу престонице у којима се одлучује о глобалним питањима, али и зато што је ЕУ успела да поврати своје место за преговарачким столом. Фокус је стављен на безбедносне гаранције које би САД и Европа могли да понуде Украјини у оквиру будућег мировног споразума са Кремљом. Свако решење, међутим, подразумева неки вид ангажовања НАТО, што све постигнуто у Берлину враћа на почетну дилему - да ли ће Москва прихватити понуђени сценарио. Да ли је у изгледу макар примирје у Украјини, питамо аналитичара Александра Ђокића.

У данашњем Магазину потражићемо и објашњење зашто смо готово сви гледали серију Тврђава а о њој причамо и пошто се завршила. Иако је реч о Книну и рату који распламсава непромирљива тумачења и три деценије по окончању, серија је, како су приметили бројни критичари, гладаоцу пришла "са леђа", саздана на судбинама обичних људи у време кад се њихов свет насилно руши, али без претензија да реконструише догађаје или да проналази кривце, а упознајемо многе који су се огрешили. Почива на личној причи драматурга Горана Старчевића, коју је очито донео у себи и на себи из родног Книна. Тврђава је „одјекнула“ и у суседству, па смо на хрватском Телеграму могли да прочитамо оцену писца и драматурга Давора Шпишића да је реч о драгоценој серији која би морала да се прикаже у целом региону. Да ли је и како Тврђава избегла замке, нашем подручју тако својствених, општих места питамо Горана Старчевића и Давора Шпишића.

Са вама, Јелена Видић.