Хумористичка емисија

Некада давно ово питање је за многе било само - питање времена. Државне фирме не само да су othranile већину породица, већ су многе од њих и скућиле. То је нажалост, било па прошло. Данас то стамбено питање гласи, отприлике овако: “ОД ЧЕГА, бре, да платим оволику кирију?! Па није ово Париз или Беч, него Београд.” И то је тачно. Али, објасните ви то студентима, Русима, домаћим Србима, лужичким Србима и свима осталима који опседају некретнине нашег главног града као некада репортери Мерилин Монро. Стара добра економска законитост понуде и потражње каже да, када бисмо имали превише станова у понуди, цена би неминовно пала. Међутим, то код нас баш и није био случај - бар не у последњих педесетак година.

И друго, као што рече Марија Антоанета: ''Ако вам је кирија превисока, а ви купите стан!''... Шалу на страну, овде за непуна 4 месеца може да се заради за квадрат стана, под условом да се ништа не троши на храну, воду, струју, грејање и остале глупости, укључујући ту наравно и - кирију. Односно, стан од 50 квадрата може да се заради за само 17 година, ако нигде не живите и ништа не трошите. Ако се ради о пару, на пример, брачном, то преполовљава време штедње и одрицања на само 8,5 година. Чак не мора да буде брачни, може и ванбрачни. А може да буде и непар, односно љубавни троугао, јер у том случају ради се о пишљивих 6 година.

Будимо поштени и искрени! Није до цена, до нас је. Јер немамо те здраве финансијске навике. Навикли смо да једемо и пијемо воду. Хоћемо и воће и поврће, не можемо да се определимо за само једно од та два. Неки су у том луксузирању отишли још даље, толико далеко да су купили чак и аутомобиле. Ехеј, људи, па тим сулудим потрошачким темпом нећете уштедети за стан ни за 39 година!

Аутор текста: Огњен Шестић

Музички сарадник: Петар Вукосављевић