среда, 24.09.2025, 10:05 -> 15:29
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Јелена Видић
Талас признања Палестине, какви су ефекти?
На маргинама заседања Генералне скупштине УН председник Емануел Макрон саопштио је у да је Француска признала државу Палестину. Навео је да су то урадили још Андора, Белгија, Луксембург, Малта, Монако и Сан Марино. Овом, раније најављеном, потезу претходило је исторемено саопштење да Палестину признају Велика Британија, Канада и Аустралија, које су деценијама биле међу најчвршћим савезницима Израела. Иако очекиван, талас признања изазвао је бурне реакције у Јерусалиму. Израелски премијер и његова влада оштро одбацују концепт две државе као решење за израелско-палестинки сукоб и као одмазду за, како тврде, корак који је наградио Хамас на напад на јеврејску државу, најављује окупацију делова Западне обале. Више од 150 земаља већ је признало Палестину, али укључивање Велике Британије и Француске, тзв. међународних тешкаша, чланица Групе 7 најразвијенијих земаља света многи сматрају историјским искораком. Истовремено се чују бројне критике да је признање закаснило и да се, упркос могућим добрим намерама, може тумачити као награда за екстремисте из Хамаса. Понајвише се упозорава да овај дипломатски искорак неће дати никакав практичан исход на терену, јер и даље нема основних предуслова за истинско формирање и функционисање палестинске државе. Кроз дилеме које је изазвао талас признавања државе Палестине проћи ћемо са Слободаном Јанковићем из Института за међународну политику и привреду.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Иако су дан пред почетак предизборне кампање за локалне изборе, заказане за 12. октобар, Сједињене Државе објавиле да, на неодређено време, обустављају планиран стратешки дијалог са Косовом због поступака званичне Приштине који подижу тензије и нестабилност, техничка влада премијера Кутрија не одустаје од потеза које додатно отежавају живот српске заједнице. Затворене су канцеларије РФЗО и ПИО фонда, да би уследио упад тзв. косовске полиције у КБЦ и Дом здравља у Косовској Митровици, што је међу Србима схваћено као најава да ће им бити одузете и образовне и здравствене установе. Положај Срба на КиМ отежавају и нова правила о боравку и о регистарским таблицама аутомобила. О проблемима са којима се суочавају, атмосфери у којој се одвија кампања за локалне изборе и последицама вишемесечне кризе власти у Приштини разговарамо са Марком Миленковићем из Нове друштвене иницијативе.
Најавићемо и изложбу „Један човек не влада нацијом“ пољских уметника Јанека Симона и Макса Цегјелског која се отвара у четвртак у Музеју афричке уметности у Београду. Изложба истражује испреплетене историје Гане, Пољске и земаља Покрета несврстаних током шездесетих година 20. века. Инсталација инспирисана значењима шара на кенте тканини и срушеном визуелном симболу – Споменику-мачу, који је пољска уметница Алина Шлесињска дизајнирала за Квамеа Нкрумаха, првог председника независне Гане, истовремено ће бити приказана у МАУ и у студију Црвена глина у Гани. О изложби која има за циљ да подсети на готово заборављену епизоду међународне солидарности и антиколонијалне борбе говори гошћа Магазина, Мила Гавриловић, уредница програма Пољског института у Београду.
Са вама, Јелена Видић.
Коментари