Хумористичка емисија

Драги слушаоци, не знам да ли и вас, али мене све више нервирају људи које нервирају други људи из овог или оног разлога. Знам, то звучи мало контроверзно, али даћу вам пример па ћете видети да није баш тако.

Пре неки дан листам друштвене мреже и имам шта да видим… Некога на Иксу, некадашњем Твитеру, нервирају људи који гледају исте филмове више од једанпут. Пазите ви докле то иде! Па шта коме смета да ли неко троши своје време овако или онако, под условом да то не шкоди никоме другоме?

А шта друго да гледамо у аутобусу, на путовању од 10 или више сати, него Жикину династију по стоти пут, и то све делове по реду? Шта треба, да жмурим како не бих видео како пријатељ Милан ниже контејнере и вуче их по граду? Или, да покријем уши када грокћу Ружици Сокић на интерфон?

Друго, разлог може да буде и личне природе. Рецимо, ја сам неке филмове буквално морао да гледам и по неколико пута. Први пут ништа нисам схватио. Други пут сам, као Сократ, потврдио себи да скоро ништа не знам и логично, морао сам и трећи пут, јер како каже изрека - трипут и бог помаже.

Још један, мало баналнији разлог у коме ће се многи од вас препознати је то што старимо... Биологија је удесила да човек не запамти баш све филмове које погледа од детињства. То је један од разлога што данас снимају толико нових верзија старих филмова, или популарно речено - римејкова. А то старење и заборављање нису нужно лоши. Јер, сада ми се деси да одгледам неки филм и најмање пола филма не схватим одакле ми је радња тако позната. И онда, у том такорећи луцидном моменту, сетим се и узвикнем: “Овај је онај гадни! Он је убица!”

Е сад, ако је ту још неко ко није већ гледао тај филм, то уме мало да иритира. Али, то је већ друга тема због које људи нервирају друге људе и о њој ћемо другом приликом.

Аутор текста: Огњен Шестић

Музички сарадник: Петар Вукосављевић