Хумористичка емисија

Драги слушаоци, не знам како вас, али мене мука ухвати када слушам политичаре како причају о просечним зарадама.

Прво, то вређа нашу какву-такву интелигенцију, зато што аритметички просек у стварности не значи баш ништа. Знате већ онај стари добри штос о купусу, месу и сарми у просеку. Просечна плата просто - не постоји. Нико не прима толико новца. А друго, постоји она боља мера коју мало ко од дотичних помиње - медијална зарада. Ако знамо медијалну вредност, знамо и да тачно 50 посто људи зарађује мање, а 50 посто више од тога. Трик је у томе што је та медијална зарада увек, али увек, значајно нижа од просечне.

Од просечне плате би човек некако и могао да преживи. Мислим, тај непостојећи човек, каква је и плата. Али, да би преживео од медијалне, или неке од оних 50 посто реалних плата нижих од ње, човек мора да буде натпросечан. Бар када се ради о штедљивости и менталној снази одолевања изазовима као што су летовање, изласци по ресторанима или добре ципеле.

Зато сам покушао да осмислим неки начин како бисмо могли да направимо какав-такав смисао од те просечне плате којом наши политичари млате. И ево једне идеје - уговорени бракови! Знам, на прву звучи потпуно сулудо, али, саслушајте ме! После тога ћете вероватно и даље мислити да је сулудо, али макар ћемо испоштовати принцип слободе говора.

Ево, дакле, идеје. Оним најбогатијим људима у Србији уговоримо бракове са најсиромашнијима. Тако би се њихове зараде заиста упросечиле, а квалитет живота оних који су у тој једначини сиромашни би се значајно поправио. Деси се то повремено и спонтано, без уговарања, али заиста ретко. Примера ради, знате оно када се неки функционер спанђа са својом секретарицом, или већ неком другом сиротицом из окружења. Али, то је недовољно.

Треба нам неко боље, системско, државно решење.

Замислите, на пример, једну сиромашну жену која тешко живи, али зна да ће удајом многи њени проблеми нестати. Таква жена би добила наду, мотив да издржи све животне недаће. И, можда и оно највредније, радовала би се браку. Слично је и са сиротим мушкарцем. Он би се радовао, јер га чека жена из богате породице, а то је један од српских снова. Да се богато призетимо.

Овим бисмо решили два актуелна, али и вечита проблема: неизвесност младих да ли ће наћи савршеног партнера, јер свакако неће, био тај брак уговорен или не. И други - проблем сиромаштва. Ето, нема на чему.

Аутор текста: Огњен Шестић

Музички сарадник: Петар Вукосављевић