Хумористичка емисија

Драги слушаоци, не знам како ви, али понекад ја са благим негодовањем, а некад чак и са одобравањем, примећујем да се свуда око нас дешавају многе промене.

Ево једног свежег цитата из медија који одлично говори о томе: “Школе у свету уклањају аналогне сатове јер деца не умеју да их користе. Директори образовних установа, учитељи и синдикати тврде да су паметни телефони и други дигитални уређаји главни разлог зашто деца све ређе користе класичне сатове.”

Има у томе логике. Људи, па тако и деца, увек теже једноставнијим и лакшим решењима. А ако у школи већ уче бројеве, зашто би учили још нешто додатно само да би могли да знају колико је сати?

У овом новом, дигиталном свету, ми старији лакше губимо компас. А кад смо код тога, када сте последњи пут користили компас? Не сећате се? Наравно, а и зашто бисте? Када сте последњи пут “окренули” неки број телефона, или нулу, да боље чујете саговорника?

Већа риба једе мању, а дигитални сат једе аналогни. Значи, механичким сатовима је одзвонило. А поготово оним будилницима, ако их се ико сећа.

Вероватно су некако слично кукали и људи који су навикли да “гледају” на пешчани или сунчани сат, када је неко измислио ту направу звану сатни механизам. Штета што немамо забележене неке изјаве директора школа тог времена, 15. или 16. века - вероватно би биле у стилу: “Млади су се улењили, неће више да гледају ни у песак, ни у сунце. Само пиље у своје џепне сатове”..

Да не дужим, јер време је новац, било да га меримо аналогно или дигитално. И, да знате, ја знам ко ту мути воду и покушава да закочи промене, из свог себичног интереса.

Е па, жао ми је, господо Швајцарци, али мораћете да појачате производњу оних ножића. Док и за то не направе неку бољу, ласерску замену.

Аутор текста: Огњен Шестић

Музички сарадник: Петар Вукосављевић