Хуан Рамон Хименез

Приликом доделе Нобелове награде за књижевност Хуану Рамону Хименезу, присутнима се обратио и Рагнар Гранит, члан Краљевске академије наука. Он је о шпанском песнику рекао следеће:

„Хуана Рамона називају песником за песнике, али чак му и лаик може прићи ако је вољан да пасивно учествује у чистој визуелној лепоти његовог предела, дивној Андалузији, њеним птицама, њеном цвећу, наровима и наранџама. Када се једном нађемо у његовом свету, опушено читајући и ишчитавајући, постепено се будимо за нови ’живи увид’ у њега, освежени дубином и богатством ретке поетске имагинације. Чинећи то, сетио сам се разговора између сликара Дега и песника Малармеа, како га је пренео Пол Валери. Дега, борећи се са једним сонетом, пожалио се на тешкоће и најзад узвикнуо: ’А ипак, идеје ми не мањкају…’ Маларме је са великом благошћу одговорио: ’Али, Дега, поезија се не ствара идејама. Она се прави речима.’ Ако је икада било надахнуте употребе речи, онда је то у поезији Хуана Рамона Хименеза, и у том смислу је он песник за песнике. Вероватно је и то разлог зашто га у целом шпанском говорном подручју сматрају учитељем и мајстором.“

Наш гост из прошлости биће један од највећих шпанских песника двадесетог века – Хуан Рамон Хименез.

Аутор: Ханна Гадомски

Глумац: Синиша Убовић

Уредник и наратор: Мирјана Блажић