Хумористичка емисија

Без црног лука тешко можемо да замислимо домаћу кухињу. Готово да нема јела у коју не иде по главица или две, па чак и више. Ипак, целе главице, чак и ако су ољуштене, нису згодне за припрему јела, па их је неопходно исецкати, свеједно да ли ситно или на "жилијен".

А сецкање лука, нарочито оног који није генетски модификован, изазива сузе, малтене кукњаву. За све је одговоран еволутивни механизам лука који треба да га заштити од оштећења, а који обухвата избацивање одређених иритирајућих супстанци.

Лук се штити од људи с ножевима како зна и уме, али безуспешно.

А откад је света и црног лука и људи штите очи док га сецкају. Такође безуспешно. Суза сузу стиже.

Неки носе наочаре, неки користе оштар нож како би што мање оштетили лук, а неки луфтирају кухињу…

Међутим, појавиле су се и радикалне методе које имају за циљ да ублаже реакцију лука и да онима који га сецкају олакшају живот и смање количину проливених суза. Наиме, чланови Удружења вегана из Барајева главице лука пре сецкања одводе на разговор код психолога, ако треба и више пута, како би се ублажио њихов одбрамбени механизам и смањило лучење иритирајућих супстанци.

Активисти групе грађана "Живот после краја" из Банатског Брестовца сами разговарају са главицама лука пре сецкања и убеђују их да живот једне главице почиње тек након сецкања, што значајно умирује лучење одбрамбених супстанци, а самим тим и количину суза.

Челници огранка Феријалног савеза из Оџака код Трстеника, своје главице лука пре сецкања воде на море, док у зимском периоду лучење сузавца може да смањи и пут на неку планину, бању или у спа центар.

Дакле, сецкање лука не мора по сваку цену да изазове сузе. Очигледно је да постоје бројни начини да се то спречи.

Није проблем у луку, него у нама. Ко нам је крив кад смо ленштине!

Много бисмо мање плакали кад бисмо намирници без које не можемо ни да замислимо домаћу кухињу, посвећивали више неге и заслужене пажње.

Аутор текста: Александар Стојадиновић

Музички уредник: Ненад Камиџорац