Читај ми!

Синдром хроничног умора после вирусних инфекција може да доведе до инвалидитета

На Институту за кардио-васкуларне болести „Дедиње“ у Београду, ове јесени ће бити одржана три велика међународна научна скупа –  почетком октобра два симпозијума под називом „Неурокард 2024“, а у новембру Други интернационални симпозијум о постковиду и синдрому хроничног умора. Реч је о области медицине која је у блиској прошлости неправедно занемаривана упркос порасту броја оболелих. Такву слику покушава и добрим делом успева да промени један од главних организатора и координатора најављених симпозијума проф. др Бранислав Миловановић, интерниста-кардиолог и неурокардиолог, шеф Неурокардиолошке лабораторије на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, редовни професор Медицинског факултета у Београду и предавач на руском Медицинском факултету у Саранску, члан Европске академије наука и уметности и Борда руског и пољског Удружења за неинванзивну кардиологију. Данас ће говорити о новинама у неурокардиологији и о лечењу синдрома хроничног умора. 

Проф. др Бранислав Миловановић је и оснивач Секције за аутономни нервни систем Српског лекарског друштва (СЛД) и Удружења за неурокардиологију Србије. Пре више од две деценије увео је нову медицинску дисциплину неурокардиологију, по повратку са едукације у лондонској Лабораторији „Сент Мери“ код професора Кристофера Матеаса и основао Неурокардиолошку лабораторију на ИКВБ „Дедиње“ у Београду.

Синдром хроничног умора - постковид и поствирусни синдром прати јака исцрпљеност због које пацијент осећа константан умор, а у најтежим облицима је прикован за постељу јер нема снаге да устане. Због таквог стања се распадају бракови, губи посао зато што болесника нико не разуме јер све анализе показују да је здрав, а њему и даље није добро. Синдром хроничног умора под шифром Р-53.8 као болест, признала је и Светска здравствена организација. Лекари упозоравају да је веома важно да на време буде препознат и лечен како пацијент не би дошао у тешко стање инвалидитета.

У рубрици радио-портрет ћемо представити параолимпијку Бориславу Перић Ранковић (52) која је у богатој каријери освојила 32 медаље на светским и домаћим такмичењима у стоном тенису. На Параолимпијским играма 2024. у Паризу, у пару са Надом Матић, окитила се сребром пошто су у финалу поражене од Кинескиња Гу Шаодан и Пан Јиамин резултатом 3:1 у сетовима.

Бориславина животна прича није ни мало лака. У 22. години је због тешког оштећења кичме остала непокретна и живот наставила у инвалидским колицима. У то време ванредно је студирала на Вишој школи за информатику у Новом Саду, а да би се издржавала, радила је у столарској радионици у којој се на њу обрушила гомила панел-плоча. Борислава верује да је мисија, упркос свему, могућа.

После двадесетогодишње каријере, одлучила је да се опрости од активног бављења спортом, али ће и даље бити уз своје стонотенисере. Жеља јој да се кандидује за председника Параолимпијског комитета. Верује да тако може да унапреди положај спортиста са инвалидитетом, јер их она најбоље разуме и зна како да им помогне.

У књижари „Геца Кон“ у Београду недавно је представљена  монографија „Коњ добри и оружје властела државе српских деспота 1402. до 1459.“  Аутор је Милош Ивановић. Књига представља својеврсну историју српске средњовековне државе поменутог периода, мада истраживање почиње од Битке на Марици 1371, преко успостављања српске деспотовине 1402. до њене пропасти, падом Смедерева 1459. године. А све то са погледом из унутрашње перспективе.

Уредник и водитељ Марина Стојадиновић.

Музички уредник Петар Вукосављевић.

Радио Београд Један, 10:05.

Насловна страница – проф. др Бранислав Миловановић (Фото/М. Стојадиновић)

 

Доживети стоту

Autor:
Марина Стојадиновић

Емисија "Доживети стоту" Првог програма Радио Београда већ двадесет четири године доноси интервјуе и репортаже посвећене старијој популацији. У разговорима с истакнутим стручњацима из области социјалне политике, економије, медицине, културног, јавног и спортског живота, емисија се бави свим аспектима живота трећег доба. Осврће се на проблеме о којима се мало говори, даје психолошку подршку, корисне информације о томе где и када се може добити помоћ, али и указује на прикривено и отворено занемаривање старијих људи. Садржи и редовну здравствену рубрику која има информативни, едукативни и саветодавни карактер у вези са неком болешћу, стањем, поремећајем или сезонском епидемијом. [ детаљније ]

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи