Подељене чесме

Један обичан зид. Није богзна какав. Нема ни керамичких плочица ни огледала. Шта ће зиду срама огледало, срамота не воли да види свој одраз. На зиду, не зна се какве боје, две плочице. Беле су па са њих бљеште слова: „бели“ и „обојени“. Плочице се не додирују. Оне су у висини очију, а испод сваке – две одвојене чесме и два умиваоника, две фонтанице. Нису украсне, део су неког јавног купатила или тоалета, а вода не тече са славине у зиду него избија одоздо као фонтана. Да напоји жедну кожу. Али једна кожа може да пије само с лева, друга само с десна. За белу кожу постављен је луксузан и чист модел фонтанице са расхладним уређајем за воду који личи на судоперу. Другој боји коже дат је обичан омањи мусави лавабо с млаком водом на собној температури.