петак, 22.03.2024, 10:05 -> 14:27
Извор: Радио Београд 1
Уочи 25 година НАТО бомбардовања СРЈ - „Хуманитарна интервенција“ - Грделичка клисура
Последњи балкански рат у 20 веку водио се за Косово и Метохију и завршен је НАТО бомбардовањем Србије. Пре 25. година, 24. марта, НАТО авијација је бацила прве бомбе на СР Југославију. У акцији, која је цинично дефинисана као хуманитарна интервенција, западна коалиција је током 78 дана испустила тоне бомби на цивилне, привредне и војне објекте. Уништена је инфраструктура и страдало више хиљада људи. Грделичка клисура и путнички воз били су једна од мета. На железничком мосту преко Јужне Мораве била је наша новинарска екипа.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Југословенска идеја рођена је половином 19. века. Држава СХС, односно Југославија створена је у 20. веку. Као државна заједница нестала је почетком овог века. Упркос томе, југословенство као идеја, историјска чињеница, политичко искуство, па и идеологија, присутни су и даље у региону, или такозваном ex ју простору. Државе настале из Југославије и њихове нове елите, углавном користе историјски ревизионизам сагледавајући заједничку прошлост. Савремена српска историографија недавно је, после дуго времена добила свеобухватно дело, које Југославију и све њене фазе разматра са различитих аспеката и из више углова. Институт за савремену историју објавио је књигу “Југословенска држава 1918-2006.”. Њен аутор др Милан Гулић гост је Магазина.
Сукоб на истоку Европе ушао је у трећу годину. Једна од последњих иницијатива која би могла да утиче на даљи ток рата долази из Париза. Француски председник Емануел Макрон најгласније заговара идеју о слању трупа НАТО пакта Украјину, иако у својој земљи нема подршку за то. Који су Макронови мотиви, да ли иза његове идеје стоје и друге чланице тог војног савеза и какве би биле последице у случају слања НАТО војске у Украјину, то су питања за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића.
У јеку короне, пре три године, усвојен је Закон који се бави питањем родне равноправности и, између осталог, дефинише обавезну употребу родно сензитивног језика. Његова примена почиње 1.јуна и подразумева драконске казне за оне који га не примењују. Овоме су се оштро успротивиле Српска православна црква, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика Српске академије наука и уметности. Представници ових институција у јануару су тим поводом организовали први, а пре неколико дана и други научни скуп - оба у Народној библиотеци у Београду. Тврде да је увођење такозваног родно осетљивог језика противно Уставу, али и српској традицији. Правне, лингвистичке и етичке аргументе против родно сензитивног језика слушајте у теми Марине Бајић.
Аутор: Ана Томашевић.
Коментари