Како сачувати српску културну и духовну баштину на Косову и Метохији?

Дугачак је списак напада и насртаја приштинских институција на српску културну и духовну баштину на Косову и Метохији. У протекле две деценије, посебно током мартовског погрома 2004. године, десетине цркава и манастира је спаљено, похарано и уништено, неке су и данас под заштитом међународних снага. Поред физичких напада у последње време све су интензивнији и покушаји преименовања и албанизације српског наслеђа. Капитални средњовековни споменици који сведоче о српској и европској историји преко ноћи у јавном говору на Косову И Метохији постају “косовско наслеђе”.

На списку угрожених споменика од прошле недеље су и темељи манастира Богородице Хвостанске у месту Студеница, у општини Исток, који су ограђени жицом без консултације са Епархијом рашко – призренском. Постављена је табла приштинских институција и на албанском језику означено је да се ради о базилици. Остатци манастира Богородице Хвостанске спадају у најзначајније локалитете Српске православне цркве у јужној покрајини,

Шта све спада у српско културно и духовно наслеђе на КиМ? Какав је домет покушаја да се историја пребрише а споменици присвоје? Како се доказују историјске чињенице које кроз векове никада нису доведене у питање? Осим дипломатске борбе и успешног деловања у оквиру УНЕСКа, шта још може да се уради како би се српска баштина сачувала?

Гост емисје је проф Влада Станковић, историчар са Филозофског факултета, аутор бројних књига из области српске средњовековне историје, међу којима су недавно објављена књига “Милутин Свети краљ” и “Краљ Милутин и манастир Бањска”.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

У средишту пажње

Autor:
Редакција магазинског програма

Свакога радног дана емисија "У средишту пажње" доноси интервју са нашим најбољим аналитичарима и коментаторима, политичарима и експертима, друштвеним иноваторима и другим познатим личностима, или личностима које ће убрзо постати познате. [ детаљније ]

Све епизоде серијала Аудио подкаст