Читај ми!

Поезија, сада и увек

Догоди се, понекад, да испланирате једно, а из тога произађе нешто сасвим друго. Тако су Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић, ваши сакупљачи прича по Србији, кренуле на договорен разговор о животу и одрастању у Краљеву, о важним здањима и трговима, о људима и сећањима из младости, са неким ко је у том граду одрастао и тамо дан данас живи. Тај неко је песник, драмски писац и аутор књига за децу – Дејан Алексић, и баш би то, мислиле смо, била добра прича, родни град виђен очима писца и песника.Е, сад, била би… да је забележена. А није. Неке приче дођу саме, преузму намеравани ток разговора и одведу вас својим рукавцима и вировима. И ви се препустите тој струји, пустите причу да настане и тече како јој воља. Има таквих прича.

О значају поезије тј песничке уметности у животу, о томе је реч у нашој данашњој причи. Волите ли поезију, знате ли и данас понеки стих, који каже лепше и више од ваших сопствених мисли, а погађа тачно у центар, објашњава неку вашу слутњу, постави питање. Има ли бољег и искренијег места где се тако суштински састајемо сви ми – људи. Свака уметност има, између свих осталих, управо и ову сврху, а поезија је, можда, најкраћи пут до тог, ретког и великог сусрета међу људским душама.

 

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво