Читај ми!

Веће плантаже под дуњом и кајсијом...

Доскора, дуња је била неправедно запостављена врста воћа. Краљица јесени, како је још зову, честа је у новим засадима и сада се у Србији гаји на око 2.000 хектара, пре свега због добрих подстицаја државе.  Повечавају се површине под кајсијом у Србији. Многи се одлучују да заокруже производни процес па добар плод претварају у џемове, компот, ракију који проналазе купце и на иностраном тржишту. Посетили смо производјаче на фрушкогорским брезуљцима.

Обишли смо и излагаче на београдском сајму етно хране и пића и били на фестивалу и оцењивању шумадијских ракија.  Многе етикете добиле су и ознаку географског порекла.

Породица Гасенбергер из Опова годинама се бави производњом бундеве. Задовољни су родом, али су их већа улагања приморала да подигну цену. Највише гаје банатску белу бундеву и тамбурицу. Ове године са једног хектара добили су 20 тона а највећи примерци достижу тежину и до 40 килограма.

Производња само 40 хиљада тона ораха не задовољава потребе домаћег тржиште па се то коштуњаво воће увози. Највише из Турске. Последњих година та слика се мења. У Шумадији се уз савете стручњака подижу плантаже са новим и квалитетним сортама.  Николићи у селу Трска код Раче уместо пшенице подижу  засаде ораха.  

Уредник емисије Душан Величковић.