Украјина трећа недеља – на Истоку ништа ново

Председник Украјине Владимир Зеленски неочекивано је ове недеље изјавио да се охладио од НАТО и да је спреман да са Русијом разговара о компромису. То би подразумевало и преговоре о статусу Крима, Доњецке и Луганске републике. Он такође инсистира на директном сусрету са Путином, што у овој фази сукоба вероватно није могуће. Све то указује на комплексност руско-украјинских односа које, поред актуелне политике, детерминише и заједничка историја, култура, језик. О актуелном сукобу, али и свему што, упркос рату, спаја две земље говори Бранко Влаховић, дописник Новости из Москве.

После пада Берлинског зида и настанка униполарног света, НАТО пакт је преживео, али се отворило питање смисла његовог постојања. Смисао је накнадно пронађен у бројним интервенцијама, које су еуфемистички називане хуманитарним, превентивним и слично. Други доминантан принцип било је ширење НАТО на исток Европе. У последној фази, предвођен Америком, НАТО се приближио на корак до руске границе. Политику проширења, као и односе унутар алијансе анализира Владимир Трапара са Института за међународну политику и привреду.

Сукоб у Украјини изазвао је економски шок у целом свету па и код нас. Тешко је претпоставити како ће се даље развијати светска привреда и трговина, али је извесно да улазимо у сасвим нову фазу међународних економских односа. О томе за Магазин говори Топлица Спасојевић, члан председништва Савеза економиста и председник ИТМ групе, једне од највећих извозника у Русију

У Магазину, ублажавање епидемијских мера коментарише епидемиолог Радмило Петровић.

Уредник и водитељ Ана Томашевић.