Срећан Бадњи дан!

За вернике који славе по Јулијанском календару данас је Бадњи дан. Бадњак је код нас стари народни обичај, док је кићење јелке дошло тек касније, негде у 19. веку. Обичај је да се на данашњи дан у кућу унесе бадњак, односно грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Храст је дрво словенског бога Перуна, али и дрво Зевса и Јупитера. Обичај одласка у шуму по бадњак није својствен само нашем народу. Код Француза је био обичај да деда и унук, на Бадњи дан, оду по грану неког плодоносног дрвета (шљива, трешња, маслина) и унесу га у кућу. О симболици Бадњег дана говори етнолог Саша Срећковић.

Многе домаћице већ данас ће умесити чесницу. У зависности од дела земље и обичаја, спремају се слана или слатка чесница. У оба случаја обавезан је новчић за просперитет. Ломљење чеснице је највеселији обичај у породици јер сви нестрпљиво ишчекују да ли су баш они узели парче у којем је новчић. Годинама у назад, у Београду је Унија приватних пекара организовала ломљење чеснице. Хоћемо ли и ове године ломити заједно чесницу сазнаћемо од Зорана Пралице, председника Уније.

За нама је остала још једна година кризе изазване пандемијом. Међутим, ао што то често бива, криза у нама пробуди и жељу да помогнемо онима којима је теже него нама самима. Због тога је и током протекле године абележен значајан број донација и хуманитарних акција, а највише их је
било у областима здравства, смањења сиромаштва и образовања, показују одаци Фондације Каталист.

Док хватамо дан нутрициониста Милка Раичевић даће нам пар савета како а уживамо у празничној трпези, а да не претерамо.

Са вама од 6.30 Николина Миљковић.