Забавник: Евергрин сећања на Ђорђа Марјановића

Стао је пред микрофон и почео да пева. Сви унутрашњи немири, емоције и заноси требало је да остану у ставу мирно и све да буде у гласу. И било је, али емоције су превладале, занос га је понео и млади певач кога је Радио Београд упорно одбијао на аудицијама, најпре је почео лагано да се креће у ритну песме, потом је скинуо микрофон са сталка и бина је била само његова. Свугде га је било, падао је на колена, плакао, ваљао се по сцени, глумио своје песме и обожаваоце доводио до транса и сазнања да је једно време у забавној музици завршено. Ново је почело оног тренутка када је Ђорђе Марјановић скинуо сако и завитлао га у публику. У сали је настао лом и ништа више није било као пре, ни међу публиком, ни међу певачима. Било је то револуционарно и непоновљиво.