Којекуда

Мало европских земаља доживело је такву темељну промену у XIX веку као Србија. Тачно је да су многе европске нације, у том веку, доживеле преокрет, од претежно пољопривредних у индустријска друштва. Међутим, Србија се развила из једне потпуно назадне провинције Отоманског царства. Од друштва које су одликовале неписменост и примитивна пољопривреда, крајем века, Србија је израсла у модерну европску државу, међународно признату, са растућом индустријализацијом и донекле образованом средњом класом.

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

У недостатку домаћих стручњака, српска влада ангажовала је у другој половини 19. века много странаца како би помогли економски развој земље која се ослобађала од турске власти. У таквој Србији осећао се велики недостатак образованих људи свих струка, инжењера, лекара, фармацеута, али и професора, уметника и многих других. Тада је у Србију дошло и много Чеха, апотекара, индустријалаца, музичара, фотографа.

У другој и трећој деценије 20. века у Крагујевцу, који у то време има око 15.000 житеља, Чеси чине један одсто становништва. Многи од њих су значајни актери научног, привредног, културног и спортског живота града. Вртлог Другог светског рата и потоња подела света приморали су Чехе да напусте нашу земљу.

Србија је у 19. веку била Европска унија у малом, у то време овде је живео велики број Италијана, Грка, Немаца, Јевреја и других, али нико није дао тако велики допринос развоју наше земље као чешка етничка заједница, која је била и најбројнија - каже Ненад Карамијалковић, етнолог у Историјском архиву Шумадије и аутор монографије „Чеси у Србији и Црној Гори". Са њим су разговарале Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом