Српски на српском

Моји пријатељи, Јовановићи, Ана и Зоран, нису могли да имају децу. Годинама су покушавали да усвоје дете и обогате своју малу породичну заједницу. После дуге борбе, жеља им се остварила и усвојили су трогодишњег дечака Андрију. Једва су чекали Нову годину да му припреме радостан догађај.

Ана ми се похвалила: ''У кућу су донешени поклони. Стављени су испод јелке, која је унешена кроз прозор, јер није могла да буде пронешена кроз врата. Дивно смо је окитили. Једва чекамо да обрадујемо Андрију''. Помислила сам како је све добро док још има овако племенитих људи. Украсиле смо кућу, а нарочито собу малог Андрије. Ана је била нарочито узбуђена. Радовала сам се са њом, али, када сам кренула кући, нисам могла да се ослободим мисли о грешкама које је направила причајући ми о својим плановима....

Аутор текста: Тара Ђукић, студент (Српски језики књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмска уметница: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом