У средишту пажње

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација објавила је да смо по количини и квалитету пијаће воде на 47. месту, од 180 држава. Свакако не спадамо у најжедније нације, али то не значи да имамо могућности да се разбацујемо. Према истим параметрима, Србија учествује са 0,3 одсто у светским изворима воде за пиће, али има проблем са отпадним водама, које се најчешће, без икакве прераде, испуштају директно у токове, што утиче на њихов квалитет. За Србију би требало да упале аларм и глобалне климатске промене, што се најјасније видело приликом непогода и великих изливања река 2014., када је чак у 22. града и општина вода из водовода проглашена неисправном. Становништво је зависило искључиво од помоћи и снабдевања флашираном водом - коју производе нови власници природних изворишта. У преводу: иностране компаније.

С обзиром да се мора чувати свака кап пијаће воде као егзистенцијални ресурс земље, ресорни министар је указао на потребу заштите вода, упозоривши да је распродаја пијаће воде равна националној катастрофи! Праве размере распродаје изворишта још се не виде довољно, а реалне и тешке последице биће уочљиве тек када наступи ера светске несташице- указују стручњаци. Зато држава тражи начин да изворишта врати у своје власништво колико год је могуће.

Може ли се законима заштити вода као јавно добро? Шта су решења?

Гости емисије У средишту пажње су: Јован Деспотовић, професор хидрологије и хидротехнике са Института за хидротехнику и водно-еколошко инжењерство Грађевинског факултета, професор Зоран Стевановић, са катедре за хидрологију Рударско геолошког факултета и професор еколошког права Мирјана Дреновак Ивановић, са катедре за јавно право Правног факултета у Београду.

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.