Српски на српском

Четири поподне, уобичајена гужва у трамвају, људи стоје збијени, а ваздуха нема. Уколико неко устане, сви се сјуре према упражњеном месту, јер је просто немогуће одржати равнотежу. Недалеко од мене седи очигледно нервозан човек и бесно посматра жену која га нехотице удара огромном торбом по глави. У једном тренутку, он прасне:

- Добро, бре, докле ћеш да висиш на тој ручци ко страшило и да ме лупаш по глави са том торбетином?!

Жена је очито шокирана, али се не усуђује да му одговори плашећи се његове даље реакције. Ситуација се мало смирује и сви се враћамо својим мислима, али ту монотонију прекида вика истог човека који је на станици угледао познато лице. Он отвара прозор и виче из свег гласа:

- Бранка, 'де си бре ти??

Она жена са огромном торбом, која је малочас претрпела његову грдњу, као да је једва дочекала ову ситуацију:

- А ко је сада некултуран?! Зашто толико вичете?

Човек је видно увређен, али брзином муње узвраћа:

- Ја ћу да се јавим мојој Бранци како ја 'оћу.

Многима већ смета ова препирка, па једна бака уморно закључује:

- Боже, као да су сви на некој дрози!

Аутор текста: Катарина Стојановић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмска уметница: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом