У средишту пажње

Скупштина Србије усвојила је 12. фебруара измене и допуне Закона о култури, које су жестоко критиковане у јавности, а изазвале су и бурну дебату у парламенту, посебно због првобитно планираног укидања националних признања за врхунски допринос националној култури - од чега је Влада у последњем тренутку одустала! "Више вреди једна Милена Дравић него 30-40 грешака које су направиле претходне владе" рекао је премијер Вучић напредњачким посланицима и тражио од њих да промене став о националним признањима.

Законске измене, између осталог, односе се и на услове, мерила и критеријуме, као и поступак по захтевима за утврђивање статуса самосталног уметника, а бурна расправа вођена је у вези са социјалним статусом самосталних уметника, посебно оних којима локалне самоуправе нису уплаћивале доприносе. Неколико хиљада уметника лишено је могућности да овери здравствену књижицу иако за такву ситуацију нису одговорни! Министар културе рекао је да је Министарство иницирало разговоре са удружењима ради решавања проблема са локалним самоуправама, те да град Београд, где се налази највећи број самосталних уметника- испуњава у овом тренутку своје обавезе.

Изменама Закона укинут је статус националних установа културе, што је такође било једно од питања које је изазвало бурне реакције у јавности и у самој дебати у парламенту. Министар је на примедбе опозиције више пута одговорио оценом да је реч о статусу које се своди на титулу, да се сада укида приоритетно финансирање из државног буџета. Када је реч о избору директора установа културе - министар Тасовац је на примедбе одговорио да Министарство није поштанско сандуче које ће само прослеђивати једно име које је одредио управни одбор, а потом када се направи грешка и јавност није задовољна сносити сву одговорност.

У којој мери су усвојене измене Закона о култури изнуђене и да ли или не преовладава потреба за појачаном државном контролом? Да ли ће се унапредити културна делатност? Да ли су критике које долазе од уметника оправдане и аргументоване?

Гости емисије су: Тамара Вучковић Манојловић, директор Југословенског драмског позоришта, Милета Продановић, председник Националног савета за културу, професор Душан Русалић, председник УЛУСА и председавајући координационог одбора репрезентативних уметничких удружења Србије и Душко Паунковић, књижевни преводилац.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.