Српски на српском

„Приступ женама на Свету Гору забранио је византијски цар Константин IX Мономах 1046. године. Према његовој хрисовуљи, која је и данас на снази, на Свету Гору забрањен је приступ ‘... било којој жени или женки животињске врсте, дечацима и евнусима, било коме ко је голобрад ...’.” Тако о Константиновој хрисовуљи пише аутор текста о Светој Гори, који је објављен на интернету, и наставља: „Но, у зиму 1347/48. године царска христовуља је први пут прекршена и то на молбу цара Душана који је од Хиландараца затразио да приме његову жену Јелену и тако је спасу од куге која је беснела на Балкану.”

Прво сам мислила да је штампарска грешка, а онда сам, у наставку текста, видела да није, јер даље аутор каже: „Други пут царска христовуља је прекршена када је братство Хиландара дозволило Мари Бранковић да крочи на Атос, .... а трећи пут христовуља цара Мономаха је требало да буде суспендована 1903. године ..."

Сад није важно шта даље пише, важно је то да се у тексту говори час о хрисовуљи, час о христовуљи, а и у вестима на радију чула сам како ће „Жичка христовуља" бити уручена песнику Ђорђу Нешићу.

Строго правило које женама забрањује долазак на Свету Гору током историје више пута је кршено, најчешће када су владале велике епидемије, али и током грчког устанка када су се жене и деца крили по светогорским врлетима. Први манастир на Атосу, Велику лавру, основао је Свети Атанасије Атонски 963. године. Једино не разумем зашто се тај светац зове Атонски, а не Атоски, ако је лавру основао на Атосу. У текстовима се често мешају придеви атоски и атонски... Јесу ли оба облика правилна?

Драмска уметница: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом