уторак, 23.06.2015, 10:55 -> 13:24

Српски на српском

Пре него што пође на посао, моја супруга нам свима у кући нареди шта би требало да урадимо док се она не врати. Ходником само одзвањају њена наређења: ,,Зали цвеће када коначно устанеш из кревета, обавезно попи јогурт за доручак, затим издвоји своју одећу која је за прање, и молим те, разуми ме, знаш да немам довољно слободног времена! И купи поклон Софији за рођендан, па га уви у неки фини папир!“ Све сами императиви, а скоро ниједан правилан!

Драго ми је што ми ближњи не замерају када им скренем пажњу на неки пропуст који приметим у свакодневном говору. Рецимо, синоћ сам се замислио када је син рекао да је ауто довежен у гаражу, и да је веш са терасе унешен јер ће ускоро киша. Супруга се обрадовала јер не мора да излази напоље, али ја бих рекао да то његово „унешен" и „довежен" нису правилни облици.

Језичко осећање нам често помаже да посумњамо како нешто није правилно казано или написано, али након тога одговор треба да потражимо у речницима, граматикама или у правопису. А познавајући моју породицу, они ће увек чекати да им ја дам одговор на неку од њихових недоумица... Но, ово - познавајући, нисам сигуран да сам се правилно изразио....

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић