У средишту пажње

Колико је и на који начин лични банкрот спас или решење од дугова, питање је који многи постављају у времену кризе која је многе градјане осиромашила. Просечна задуженост по глави становника у Србији је нешто виша од 800 евра, грађани дугују за струју, комуналије, порез на имовину, дугују банкама. Дуг за грејање грађана је око 15 милијарди динара, за струју око 8 милијарди, 248.000 текућих рачуна је у доцњи, као и око 80.000 кредитних картица.

Део економске струке сматра да би увођење личног банкротсва било добро решење за дужнике, доношењем закона по угледу на неке суседне земље, док су други мишљења да лични банкрот "није наиван", па чак ни психолошки, јер тако јавно показујете да нисте способни да водите своје финансије. Такође, у делу јавности, постоји погрешно схватање да после проглашења личног банкротсктва - дугови нестају, што није тачно! Дугови остају, само се проналазе начини да се они намире у складу са финансијским могућностима дужника.

Да ли је лични банкрот погоднији за развијене државе где поступак извршења или наплате хипотеке не траје дуго? Шта би за грађане Србије значило уводђње личног банкротства? Како у времену кризе и готово свакодневног губитка посла, предупредити финансијски колапс?

Гости емисије У средишту пажње су економисти: Горан Николић, научни сарадник Института за европске студије, Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске Академије и Драгован Милићевић, економски аналитичар.

Телефони за ваша питања су: 011 322 50 99 и 011 322 54 99.
Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

Радио Београд 1, 17.05