Широм затворених очију

А Њу Ејџ је, по мишљењу многих, поред свега још и идеологија којом се данас на велика врата манипулише. О томе је Мишел Лакроа написао занимљиву књигу где је главна теза да је неопходност личног преображаја, односно нужно мењање идентитета који поседујемо - главна идеологија Новог доба.

Термином „Њу Ејџ” обухваћени су различити друштвени покрети на западу који су се појавили у последње три деценије 20. века. Међутим, иако доминирају у Америци, они су базирани на источњачким идеалима односно на мешавини источњачких и старих паганских традиција. У музици и филму овај покрет је представљао огромну инспирацију. Потребно је само да помислимо на филм „Коса”, битнике или на читав хипи покрет.

У вечерашњој емисији наводићемо занимљиве уметничке третмане Њу Ејџа кроз деценије. При чему је јасно да је овај покрет понекад био представљан као наговештај доба мира и духовности, а понекад је конотиран у крајње негативном облику. Једна од најинспиративнијих тема коју је донела Њу Ејџ култура је оличена кроз масовна идолопоклонства према песницима или рок старовима. То је, с једне стране, долазило као пропаганда од стране самих чланова покрета, али је посебно занимљив третман масовних медија у САД-у током 1980-их који су Њу Ејџ видели као снажну алтернативну поткултуру.

У овој (да се у складу са контекстом изразимо) ноћи Водолије позивамо вас да и ви, отворено и критички, унесете сопствене асоцијације у вечерашњи етар.

Са вама је Петар Протић.