петак, 18.05.2018, 00:00 -> 17:49
Широм затворених очију - МхМ
Сваког јутра чим се пробудимо почињемо да живимо нови дан у којем настављамо неко од личних бежања.
Неко бежи од стварности, неко од одговорности, неко од гужве, неко од шаблона, неко од људи... Неко бежи са села у град, а неко други из града бежи у природу. Да ли су сва бежања последица страха? Има ли веселих бежања? Када и коме је бег неопходан? Да ли признајемо бар себи да од нечега бежимо?
Да ли сте за једно заједничко, радијско бежање од свих бежања:)))
Избор музике: Јован Грујић
Водитељ: Дарко Коцјан
Коментари