Резултати претраге

Термин претраге: АРХИВА https://www.galaxus.ch/en/sector/showdiscussion/snaphack-visit-kunghaccom-bjzw34nn-221699, Погодака: 1592

17. 05. 2022.

Разговор са Мешом Селимовићем из 1974. године

Недавно је уручене награда за најбољу књигу „Меша Селимовић'.

... је новинарка Нада Маринковић. Избор из тонског архива: Снежана Бићанин  ...

20. 04. 2022.

Ризнице културног блага-Срби у Трсту

У другој половини 18. века, Трст је био културни центар и мост између Срба на Балкану и Западне Европе. Срби који су се тамо населили помагали су родни крај, нарочито у Првом српском устанку, као и штампање књига Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.

... . Казивање је илустровано документима из тршћанског Архива, снимцима старог Трста и српских цркава у ...

05. 04. 2022.

Ризнице културног блага-Срби у Трсту

У другој половини 18. века, Трст је био културни центар и мост између Срба на Балкану и Западне Европе. Срби који су се тамо населили помагали су родни крај, нарочито у Првом српском устанку, као и штампање књига Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.

... . Казивање је илустровано документима из тршћанског Архива, снимцима старог Трста и српских цркава у ...

18. 03. 2022.

Ризнице културног блага-Срби у Трсту

У другој половини 18. века, Трст је био културни центар и мост између Срба на Балкану и Западне Европе. Срби који су се тамо населили помагали су родни крај, нарочито у Првом српском устанку, као и штампање књига Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.

... . Казивање је илустровано документима из тршћанског Архива, снимцима старог Трста и српских цркава у ...

23. 02. 2022.

О подвизима Милоша Вучковића

Документарни програм

... лик Тихог у серији „Отписани), као и о његовом сину рониоцу Душану, говори породични скупљач архива ...

01. 03. 2022.

Ризнице културног блага-Срби у Трсту

У другој половини 18. века, Трст је био културни центар и мост између Срба на Балкану и Западне Европе. Срби који су се тамо населили помагали су родни крај, нарочито у Првом српском устанку, као и штампање књига Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.

... . Казивање је илустровано документима из тршћанског Архива, снимцима старог Трста и српских цркава у ...

09. 01. 2022.

Сликари и вајари -Стојан Аралица

О Стојану Аралици (1883–1980), српском сликару и графичару, није лако направити емисију. Аралица је живео безмало цео век, стварао је седам деценија и у његовој личности огледа се безмало свеукупна историја модерног и савременог стваралаштва на тлу Југославије и Србије. Он је био и творац и сведок многих промена и збивања у уметности, и пријатељ многих незаобилазних и историјски знаменитих личности са ових простора.

... ту су и снимци из Архива РТС-а где Стојан Аралица, пред камерама наше телевизије, говори о свом животу и стваралаштву. ...

22. 12. 2021.

Ризнице културног блага-Срби у Трсту

У другој половини 18. века, Трст је био културни центар и мост између Срба на Балкану и Западне Европе. Срби који су се тамо населили помагали су родни крај, нарочито у Првом српском устанку, као и штампање књига Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.

... . Казивање је илустровано документима из тршћанског Архива, снимцима старог Трста и српских цркава у ...

14. 12. 2021.

Сликари и вајари -Стојан Аралица

О Стојану Аралици (1883–1980), српском сликару и графичару, није лако направити емисију. Аралица је живео безмало цео век, стварао је седам деценија и у његовој личности огледа се безмало свеукупна историја модерног и савременог стваралаштва на тлу Југославије и Србије. Он је био и творац и сведок многих промена и збивања у уметности, и пријатељ многих незаобилазних и историјски знаменитих личности са ових простора.

... ту су и снимци из Архива РТС-а где Стојан Аралица, пред камерама наше телевизије, говори о свом животу и стваралаштву. ...

09. 11. 2021.

Сликари и вајари-Стојан Аралица

О Стојану Аралици (1883–1980), српском сликару и графичару, није лако направити емисију. Аралица је живео безмало цео век, стварао је седам деценија и у његовој личности огледа се безмало свеукупна историја модерног и савременог стваралаштва на тлу Југославије и Србије. Он је био и творац и сведок многих промена и збивања у уметности, и пријатељ многих незаобилазних и историјски знаменитих личности са ових простора.

... ту су и снимци из Архива РТС-а где Стојан Аралица, пред камерама наше телевизије, говори о свом животу и стваралаштву. ...

23. 01. 2024.

Мира Траиловић - сто година од рођења

Говорила је да је 'позориште место у коме се на најузбудљивији начин може проживети живот', а својим делом то и сведочила.

... архива Радио Београда у којима Мира Траиловић говори о себи и свом схватању уметности и позоришта. Избор из тонског архива:  Снежана Бићанин   ...

03. 08. 2025.

Трезор: Баштина Европе и света

Културна и туристичка Манифестација Дани европске баштине почела је да се одржава у Србији 2002. године, а у Редакцији за историографију од 2007. сваке године у програму 'Трезора' - стручна вођења кроз студија Телевизије на Сајму, Абердаревој, Кошутњаку, најчешће и најзанимљивије су свакако посете Музејском депоу и Збирци техничких уређаја... Редакција је била најактивнија 2013. када је тема Манифестације била 'Индустријско наслеђе Европе'... и следеће године 'Језик и писменост'... Како је основна редакцијска делатност медијска баштина: истраживање Програмског архива Телевизије и Звучног архива Радија, снимање сведочења пионира и ветерана, те на тај начин исписивање историје електронског медија у Србији и припрема оснивања Музеја Телевизије и Радија - то све заједно чини једну велику међународну породицу баштинара.

27. 10. 2022.

Зашто је важна заштита аудио-визуелног културног наслеђа?

Пре више од четири деценије Генерална конференција Унеска усвојила је препоруке о чувању и заштити покретних слика, чиме је први пут званично скренута пажња на културни и историјски значај телевизијских и филмских снимака и упућен апел да се одлучном акцијом осигура њихова заштита. Две и по деценије касније, 2005. године Унеско је прогласио 27. октобар за Светски дан аудио-визуелне баштине, са идејом да се укаже на потребу за њеном хитном заштитом. Овај дан биће обележен у Југословенској кинотеци, када ће свечано бити потписан споразум о сарадњи на очувању аудио-визуелног наслеђа Републике Србије, између аудио-визуелних архива Југословенске кинотеке, Радио-телевизије Србије, Радио-телевизије Војводине и Филмских новости. Тим поводом у јутарњи програм ће нам се укључити Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке и управник Аудио визуелног Архива и Центра за дигитализацију Српске академије науке и уметности.

17. 12. 2025.

Рани кадрови, разговори: Данило Лазовић

У осмој епизоди четврте сезоне “Раних кадрова”, која носи назив “032: Данило Лазовић”, представљамо младог редитеља, студента Факултета драмских уметности у Београду, који од балсамованих исечака властите прошлости, од делова свог видео дневника и фото-архива, од снимљених локација и артефаката у којима су похрањене његове успомене – тежи да сачини есеј и аутофикцију, једну сасвим личну верзију трагања за ишчезлим временом. Његов поступак одликују игривост и непретенциозност, дискретни хумор као и стална тежња за преиспитивањем медија у којем ствара.

25. 05. 2024.

Рани кадрови 032: Данило Лазовић

У осмој епизоди четврте сезоне “Раних кадрова”, која носи назив “032: Данило Лазовић”, представљамо младог редитеља, студента Факултета драмских уметности у Београду, који од балсамованих исечака властите прошлости, од делова свог видео дневника и фото-архива, од снимљених локација и артефаката у којима су похрањене његове успомене – тежи да сачини есеј и аутофикцију, једну сасвим личну верзију трагања за ишчезлим временом. Његов поступак одликују игривост и непретенциозност, дискретни хумор као и стална тежња за преиспитивањем медија у којем ствара.

10. 03. 2024.

Забавник

Ове недеље у Забавнику – како све може да се каже довиђења; Виљем Ирланд као талентовани фалсификатор Шекспирових списа; у рубрици мини евергрин интервју слушамо сећања супруге писца Меше Селимовића (из Звучног архива РБ), Том Робинсон бенд; Кејти Бојл као водитељка такмичења за Песму Евровизије; Еуген Сандов – отац модерног боди билдинга; поезија Мире Алечковић, причица из времена када је као новинар у Дечјој редакцији РБ радио глумац Љубиша Баја Бачић и евергрин музика по избору музичке уреднице Наташе Манчић.  

07. 02. 2024.

Холандски истраживач приредио два зборника о српској историји 19. века

Недавно су, у издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, јавности представљена два обимна научна зборника – један посвећен вођи познатог Херцеговачког устанка, из друге половине 19. века, војводи Мићи Љубибратићу, а други једној храброј жени, Холанђанки Жани Меркус, која је добровољно учествовала у тој чувеној српској буни против турске окупације, познатој и као „Невесињска пушка“. Приређивач и уредник оба ова зборника је холандски истраживач Рене Гремо.

12. 02. 2024.

Рани кадрови 032: Данило Лазовић

У осмој епизоди четврте сезоне “Раних кадрова”, која носи назив “032: Данило Лазовић”, представљамо младог редитеља, студента Факултета драмских уметности у Београду, који од балсамованих исечака властите прошлости, од делова свог видео дневника и фото-архива, од снимљених локација и артефаката у којима су похрањене његове успомене – тежи да сачини есеј и аутофикцију, једну сасвим личну верзију трагања за ишчезлим временом. Његов поступак одликују игривост и непретенциозност, дискретни хумор као и стална тежња за преиспитивањем медија у којем ствара.

07. 11. 2023.

Реформе у здравству - стиже е Картон

Повезивање архива свих здравствених институција у јединствени систем података, успостављање е Картона и Регистра генетичких и биометријских података кључне су новине које доноси нови закон о здравственој документацији. Увођењем е Картона први пут ће, на једном месту бити обједињена историја болести и лечење грађана из домова здравља, болница, државне и приватне праксе. Пацијенти више неће морати да носе документацију од лекара до лекара. Друга новина је успостављање Регистра генетичких и биомедицинских података који отвара врата за рано откривање генетички условљених болести.

15. 09. 2023.

Тематски канали Радио Београда

Радио Београд је 18. септембара 2019. године, почео са емитовањем тематских канала: РТС Плетеница, РТС Рокенролер, РТС Џубокс и РТС Вртешка, на мултимедијалној платформи РТС Планета. Покретање ове медијске услуге прати дигитализацију Звучног архива Радио Београда коју радимо не само да бисмо његово богатство сачували за следеће генерације, већ и да би кроз садржаје тематских канала Звучни архив отворили за све наше слушаоце. Звучни архив Радио Београда се дигитализује уз помоћ Владе Републике Србије.