Pravo pristupa tajnim podacima

Srbija je poslednja zemlja u Evropi u kojoj tajnost podataka nije precizno regulisana u jednom zakonu. Predlog zakona o klasifikaciji i zaštiti tajnih podataka, Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru. Ako se usvoji, u Srbiji će sve biti tajna, upozoravaju iz Povereništva za informacije od javnog značaja.

Udruženje novinara Srbije upozorava da je zakon u sukobu sa aktom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Na izradi zakona o zaštiti tajnih podataka radilo je nekoliko ministarstava, a predlagač je Ministarstvo pravde.

Poverenik za informacije Rodoljub Šabić tvrdi da je "reč o rešenju kakvo ne postoji nigde u svetu". "Ne pričam o zemljama Evrope, pričam o Africi ako treba", kaže Šabić.

"Rešenje koje se nudi je takvo da mi ubuduće ne bismo imali pristup ni jednom jedinom dokumentu, koji nosi makar i najniži stepen poverljivosti, bez odobrenja nadležnih", smatra Poverenik za informacije.

Oni koji su pisali zakon, međutim, tvrde suprotno. "Problem imamo oko pitanja da li je nadležnost Poverenika od takva da on mora da ima pristup apsolutno svim tajnim podacima u državi. Prema našem dubokom stavu, to nije tako. Skoro nigde u svetu poverenik za informacije od javnog značaja nema pristup svim podacima", rekao je predsednik Radne grupe za izradu zakona Vladimir Cvijan.

Bez prethodnog odobrenja, zakon predlaže da će tajnim podacima moći da pristupe jedino predsednik Republike, Vlade i Skupštine.

"Niko u ovoj državi neće imati pristup apsolutno svim tajnim podacima, kako izvršni organi tako i predsednik republike tako i kontrolni organi. Precizno je određeno koji su to podaci sa najvećim stepenom tajnosti i u koje će uvid i kontrolu imati predsednik Vrhovnog suda Srbije", naglašava Cvijan.

Nadziran ograničava nadzornika

Šabić međutim smatra da "ako neko kaže da se informacije, što se tiče metoda prikupljanja informacija, mogu uskratiti, to prvo asocira na neovlašćeno prisluškivanje, torturu i presretanje interneta bez sudskog naloga".

Prema njegovim rečima, ni u pravu ni u logici ne postoji "rezon da onaj koji treba da bude nadziran može da ograničava onog ko treba da nadzire".

Za kritičare zakona sporan je i član koji organu, koji raspolaže tajnim podacima, dozvoljava da privremeno zabrani uvid u te podatke.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da držalac informacije ograničava ali nema nikakvu kontrolu, već samo obaveštava tela koja se bave bezbednošću da je ograničio pravo pristupa informacijama.

"Kasnije nemate mogućnost da do tih informacija dođete. Mislimo da je tu veliko ograničenje samog zakona i samim tim će veliki broj dokumenata arbitrarnim odlukama moći da bude proglašeno tajnom i da javnost nema u njih uvid", objasnio je Antonijević.

Jedino rešenje koje ostaje Povereniku i Zaštitniku građana, a koje zakon takođe predviđa, jeste da od predsednika Vrhovnog kasacionog suda traže da poništi odluku kojom im se ograničava pristup tajnim podacima.