Poseban status za sever Kosova?

Rešenje problema na severu Kosova, za koje se zalažu evropske diplomate, omogućio bi tamošnjim Srbima neku vrstu specijalnog statusa, nalik na već primenjena rešenja u Južnom Tirolu i Severnoj Irskoj, ali bez otvaranja pregovora o statusu ili podeli Kosova.

"Vlasti u Beogradu morale bi da pokažu konstruktivniji odnos prema Kosovu, ali bez obaveza da priznaju nezavisnost", piše EU Observer, napominjući da sever Kosova, odnosno oko 10 odsto teritorije severno od Ibra, ne bi bio u potpunosti izdvojen na način na koji je odvojena Republika Srpska u BiH.

Ipak, Srbi na severu Kosova uživali bi široku autonomiju, značajniju od one predviđene planom koji je načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari, a garanti te autonomije bili bi Priština i Beograd.

U komplikovanoj matematici, koju su predstavile zapadne diplomate, Srbija ne bi bila obavezna da prizna nezavisnost Kosova, ali bi morala zauzeti konstruktivan stav prema učešću Prištine u regionalnim organizacijama, trgovini... Za uzvrat, Srbiji bi bio ponuđen olakšan put ka članstvu u EU.

EU Observer navodi da su Nemačka, Francuska i Velika Britanija već upozorile Srbiju da pokušaj da se ponovo pokrenu pregovori o statusu Kosova neće naići na dobrodošlicu, predloživši da Beograd i članice EU načine zajednički predlog rezolucije nakon što Međunarodni sud pravde saopšti mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

"Srpska strana je odbacila ovaj predlog i odlučila da napiše svoj nacrt rezolucije, koji će, u septembru, biti predstavljen pred Generalnom skupštinom UN", piše EU Observer, navodeći da su članice EU upozorile Beograd da će "kampanja u Generalnoj skupštini UN protiv članica Unije o Kosovu imati neizbežne posledice po sudbinu srpske aplikacije za članstvo u EU".

Međutim, ako Srbija ne bude agresivno lobirala i bude izbegavala zapaljive kampanje, te ukoliko ton rezolucije bude prihvatljiv članicama EU, London, Pariz i Berlin spremni su da u oktobru pokrenu proceduru kandidature Srbije za članstvo u EU.