Novi pravac američke spoljne politike

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić ocenjuje da je poseta potpredsednika SAD-a Džozefa Bajdena posebno važna zbog toga što se događa na samom početku uspostavljanja nove američke administracije. "Radi se o potezu koji najavljuje pravac spoljnopolitičkog angažmana SAD-a", rekao je Simić.

Profesor Simić dodaje da su prilikom posete američkog zvaničnika bile dominantne dve teme.

Prva tema je, kako je istakao, u vezi sa "popravljanjem" odnosa sa Evropom koji su poremećeni u završnoj fazi administracije Džordža Buša.

Druga tema odnosi se na Balkan, kao "nedovršeni posao", te da u tome Srbija ima posebnu ulogu, bez obzira na to što se "Srbija i SAD slažu da se ne slažu" kada je reč o Kosovu.

"Važno je to što je Bajdenova poseta Srbiji realizovana u trenutku kada postoje problemi na relaciji Beograd - Evropska unija", ocenio je Simić i naglasio da u će "SAD iskoristiti svoj uticaj u Evropi kako bi Balkanske zemlje za Vašington postale "završen posao" time što će se integrisati u Evropu.

"Treba imati u vidu da se holandsko 'ne' u Vašingtonu pretvara u 'da'", rekao je Simić.

"Razgovori u Beogradu, bili su razgovori partnera u kojima se Srbija smatra bitnim faktorom za stabilnost regiona", rekao je Simić.

Upoređujući Bajdenove posete Sarajevu i Beogradu, Simić je ocenio da je u Beogradu vladao "drugačiji ton" pri susretima, u odnosu na onaj "upozoravajući" u BiH.

Profesor Simić smatra da je razlog za nezadovoljstvo, ispoljeno u Sarajevu, neostvarana uloga koju je Amerika želela da ima u izgradnji nacije u Bosni.

"Trebalo bi imati u vidu i to da je sam Bajden bio jedan od najglasnijih zagovornika takvog sistema u BiH", objasnio je Simić.

Beogradska dobrodošlica za Bajdena

"Svega 15 meseci posle demonstracija u kojima je zapaljena zgrada ambasade SAD u Beogradu, potpredsednik SAD Džozef Bajden dočekan je u tom gradu uz počasnu gardu i intoniranje američke himne", piše danas Njujork tajms.

"To je iznenađujuće, ali ilustrativno za ono što se događa u Srbiji čiji se građani sve više okreću normalnom životu, posle decenija sukoba", dodaje se u američkom listu.

Navodeći da su potpredsednik SAD Džozef Bajden i predsednik Srbije Boris Tadić pred novinarima govorili o prilici za nove, konstruktivne odnose SAD i Srbije, Njujork Tajms dodaje da se takav stav uočava i na ulicama Beograda.

"Beograđani su preokupirani okončanjem izolacije i ekonomske stagnacije zbog kojih je Srbija zaostala za drugim bivšim komunističkim zemljama koje su postale članice EU", piše list.

Navodi se da Bajden, kao zagovornik vojnih intervencija u Bosni i na Kosovu, nije naišao na dobrodošlicu ultranacionalista koji su u skupštini Srbije nosili parole sa uvredljivim porukama, nazivajući Bajdena nacistom, ali se i dodaje da su oni u manjini.

"Posle proglašenja nezavisnosti Kosova mnogi analitičari strahovali su da će se Srbija okrenuti radikalima, ali su birači ponovo izabrali prozapadnog kandidata Borisa Tadića za predsednika, svega nekoliko dana nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, a nekoliko meseci kasnije njegova Demokratska stranka na izborima je osvojila najviše mesta u parlamentu", dodaje list.

Tadić je posle susreta sa Bajdenom rekao da Srbija nikada neće priznati Kosovo, ali se činilo da je više usredsređen na budućnost, kada je ocenio da je razgovor sa potpredsednikom SAD bio otvoren i produktivan i da će doprineti otvaranju nove etape u kreiranju nove američke politike prema Srbiji i Zapadnom Balkanu, piše Njujork tajms.