Bajden u novom izdanju

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden dolazi u sredu, 20. maja, u Beograd, u okviru balkanske turneje tokom koje će posetiti i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, saopštila je Bela kuća. Profesor Dragan Simić iz Centra za američke studije smatra da je manevarski prostor, kad je reč o našem pristupu i dočeku gospodina Bajdena, relativno sužen zbog iskustva koje smo imali sa njim i njegovim stavom tokom 90-tih godina.

"Međutim treba imati u vidu da je ovo sada jedinstvena spoljna politika SAD, na čijem je čelu predsednik Obama i da se tu barem u pristupu, tonu i stilu mogu očekivati promene. Mislim da sa naše strane ne treba da bude uzimano u obzir to kako se bilo ko, pa i Bajden, ponašao tokom 90-tih ", navodi Simić.

Vašington ne očekuje da Beograd prizna nezavisnot Kosova, ali očekuje da ne radi ništa protiv Kosova i njegovih napora da izgradi stabilnu multietničku zemlju.

"Bajdenova poseta Srbiji odlična je prilika da pokažemo da ćemo moći da pritisnemo dugme za obnavljanje naših odnosa", rekao je neimenovani visoki funkcioner iz Bajdenovog kabineta.

U istoriji odnosa sa Sjedinjenim Državama biće to najznačajnija poseta još od 1980. godine, kada je u Beogradu bio američki predsednik Džimi Karter.

Iako Balkan nije bio na listi spoljnopolitičkih prioriteta Baraka Obame, drugi čovek najmoćnije zemlje sveta ipak stiže u Sarajevo, Beograd i Prištinu.

Bajden se dugo bavi Balkanom. Kao dugogodišnji predsednik Spoljnopolitičkog odbora Senata, bio je jedan od ključnih zagovornika američke vojne intervencije u bivšoj Jugoslaviji, otvoreno je podržavao bosanske muslimane, i bio među prvima koji su tražili da SAD podrže nezavisnost Kosova. 1999. godine, podnosi rezoluciju kojom se Bil Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije.

Ipak, Amerika rešenje balkanske krize smatra jednim od najvećih diplomatskih i političkih uspeha u svojoj novijoj istoriji.

Nova uloga Džozefa Bajdena

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović smatra da je Balkan mesto na kome Amerikanci imaju simpatije među muslimanima u Bosni i na Kosovu i to je nešto što je za njih jako važno.

"Srbija je bila jedini američki protivnik na ovom području, a sada Srbija ima vladu kojom su zadovoljni. Potpredsednik Bajden je uključio Srbiju u posetu državama koje su saveznice SAD na Balkanu, da bi pokazao da je ovde moguće okrenuti novi list i da bi Vašington pokazao da se Srbija više neće suprotstavljati svemu što Amerika radi na Kosovu i u BiH", kaže Smajlovićeva.

Bajden u novoj administraciji ima novu ulogu, objašnjava Smajlovićeva. Kaže da nije slučajno što je baš on izabran, da, na ovogodišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, ponudi, kako su to nazvali, "resetovanje" odnosa sa Rusijom. Taj termin Bela kuća je sada upotrebila i za odnose sa Srbijom.

U praksi, posete na nivou predsednika ili potpredsednika Amerike uvek predstavljaju neko novo otvaranje u odnosima, a nikako ucenjivanje ili pritiske. To ne znači da Bajden neće biti jasan u formulisanju američkih ciljeva.

Ljiljana Smajlović navodi da će SAD nastaviti da žestoko podržavaju Kosovo. Ali kada su Srbija i Bosna u pitanju američka ponuda je, otprilike, snažna podrška ambicijama za ulazak u EU.

"Amerikanci su i ranije voleli da tako predstave stvari, a sada kada se EU zbog finansijske krize koleba oko proširenja, Amerikanci su pojačali za oktavu više to svoje objašnjenje Evropljanima, da oni svakako treba da uključe i svoje rođake sa Balkana u Evropsku uniju", objašnjava Smajlovićeva.

Dragan Simić smatra da će se na osnovu uspešne vojne saradnje između dve zemlje i želje Vašingtona da vidi Srbiju u NATO-u izroditi ponuda da se razgovara i o nekim specijalnim odnosima između Srbije i Severnoatlantske alijanse, i Srbije i Amerike.