Čitaj mi!

Potpisana deklaracija u Tirani, niži roming između zemalja EU i Zapadnog Balkana od oktobra 2023.

Roming deklaracija između dela operatora iz EU i operatora Zapadnog Balkana, koja je potpisana u Tirani u okviru samita EU–Zapadni Balkan u cilju snižavanja cena roming saobraćaja, predviđa da će prve benefite korisnici osetiti već od oktobra 2023. godine, kaže direktor "Telekom Srbija" Vladimir Lučić. EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti sa Zapadnim Balkanom, poručeno sa Samita.

Vladimir Lučić je, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića na Samitu EU–Zapadni Balkan, potpisao deklaraciju u ime "Telekom Srbija", najvećeg telko operatora Zapadnog Balkana.

Dokument, za operatore koji su ga potpisali, kao i za one koji mu u kasnijoj fazi pristupe, predstavljaće jaku osnovu i posvećenost operatora, kako iz EU tako i iz zemalja Zapadnog Balkana, daljem radu na definisanju klizne skale za snižavanje cena internet saobraćaja (prenos podataka), koja treba da bude definisana u maju 2023. godine, pri čemu bi se sa primenom nižih cena započelo od oktobra 2023. godine, kažu u "Telekomu Srbija".

Nakon pune primene režima "roming like home" između zemalja Zapadnog Balkana 1. jula 2021. godine, započete su aktivnosti na značajnijem snižavanju cena rominga i između zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana, naveo je Lučić.

Tu inicijativu je koordinirao Savet za regionalnu saradnju RCC (Regional Cooperation Counsil) i uz podršku Evropske komisije i Komesarijata za pridruživanje (DG NEAR).

S tim u vezi, održano je par sastanaka između komesara Olivera Varheljija i generalnih direktora operatora zemalja Zapadnog Balkana, na kojima je čelnik "Telekoma Srbija" jasno izneo podršku i posvećenost toj inicijativi, smatrajući da će povoljnije cene rominga nedvosmisleno predstavljati neprocenjivi benefit kako za ekonomije ovih zemalja, tako i za građane oba regiona.

Rad na samoj Roming deklaraciji koordinirao je "Dojče Telekom", koji je tokom 2022. godine na brojnim sastancima okupio više operatora iz EU i iz zemalja Zapadnog Balkana koji su zajednički sa predstavnicima RCC i Evropske komisije radili na usaglašavanju teksta Deklaracije.

U Deklaraciji je jasno definisano da ona ima punu podršku institucija EU i da čini jedan od bitnih segmenata celokupne političke, ekonomske i socijalne integracije zemalja Zapadnog Balkana i EU.

EK: EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti sa Zapadnim Balkanom 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, visoki predstavnik Žozep Borel, komesar Oliver Varhelji, kao i šefovi država i vlada država članica EU i Zapadnog Balkana, na Samitu potvrdili punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Oni su pozvali na ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na kredibilnim reformama partnera, pravičnom i rigoroznom uslovljavanju i principu sopstvenih zasluga.

"Organizacija Samita po prvi put u regionu jasan je znak snažne posvećenosti EU Zapadnom Balkanu i njihovom putu ka EU", saopštila je Evropska komisija.

Komisija konstatuje da "agresorski rat Rusije protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost i naglašava važnost strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da ovaj samit "daje jasnu poruku o našem angažmanu, našem jedinstvu i našem snažnom partnerstvu".

"EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti, sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana unutar EU. I koristimo svaku priliku da približimo naše regione i naše ljude. Od zajedničkog rešavanja energetske krize do otvaranja više mogućnosti za građane i poslovne subjekte, uključujući snižavanje troškova rominga. Ovo je veliko dostignuće", naglasila je ona.

Samit je bio prilika da se razmotri napredak u implementaciji ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra koji se fokusira na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, održivom transportu, čistoj energiji, podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se pomoglo premostiti socioekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU.

EU je do sada potvrdila finansiranje 40 vodećih projekata u oblasti transporta, povezivanja, energetske tranzicije, zelene agende, digitalne tranzicije i razvoja ljudskog kapitala, sa 1,8 milijardi evra podrške EU i ukupnom vrednošću ulaganja od 5,7 milijardi evra.

Komisija precizira da ovo uključuje "12 investicionih projekata usvojenih 5. decembra, od kojih je 6 projekata u energetskom sektoru zahvaljujući paketu energetske podrške od milijardu evra, koji se sastoji od 500 miliona evra za neposrednu podršku svim partnerima sa Zapadnog Balkana za ublažavanje povećanja cena energije za preduzeća i ugrožena domaćinstva, što je odobreno i biće spremno za isplatu početkom 2023; i 500 miliona evra kratkoročne i srednjoročne podrške preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan za unapređenje energetske tranzicije i energetske bezbednosti".

Komisija navodi da paket pokriva "dopunu Regionalnog programa energetske efikasnosti za energetski efikasnu obnovu privatnih i javnih zgrada, šest novih investicionih grantova za obnovljive izvore energije, tri grant šeme za energetski tranziciju privatnog sektora i niz garancija za podršku obnovljivoj energiji i energiji. efikasnost, te da se očekuje da će u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama mobilisati do 2,5 milijardi evra ukupnih investicija".

Lideri su prisustvovali i potpisivanju deklaracije predstavnika telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga između regiona i EU počev od oktobra 2023.

Samit je takođe bio prilika da se razgovara i produbi saradnja EU sa regionom u oblasti upravljanja migracijama, sajber bezbednosti, obrazovanja i mladih.

Komisija je nedavno odobrila 70 miliona evra za poboljšanje sposobnosti upravljanja granicom i pojačanu borbu protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu.

EU takođe pojačava svoju pomoć i saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bi ojačala sajber otpornost nakon niza velikih sajber napada u regionu, uključujući novi program od 5 miliona evra za ceo region koji treba da se realizuje početkom 2023.

Univerziteti Zapadnog Balkana će takođe biti uključeni u inicijativu Evropski univerziteti u okviru programa Erazmus+ na ravnopravnoj osnovi sa državama članicama EU, kako bi se stvorile dodatne mogućnosti za mlade ljude.