Čitaj mi!

Vučić: Šta je sledeće, ljudi neće više da trpe Kurtijev teror; Varhelji: Potrebna nam je Srbija za stolom u Tirani

Predsednik Aleksandar Vučić, u obraćanju medijima nakon sastanka sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem i potpisivanja tri sporazuma sa EU, navodi da je posebno zahvalan zbog sporazuma finansijske podrške Srbiji, kao i da ćemo dobiti budžetsku podršku od 165 miliona evra do kraja godine. Govoreći o situaciji na KiM, Vučić kaže da se u Prištini ne bave ničim drugim osim hiperprodukcijom napada na sve što je srpsko. Upitao je i šta je sledeće, ali i naglasio da je situacija uzavrela i da ljudi neće više da trpe Kurtijev teror. Oliver Varhelji poručuje da je proces proširenja jedan od tri prioriteta EU. Potrebna nam je i Srbija za stolom u Tirani, istakao je Varhelji.

Obraćanje Aleksandra Vučića i Olivera Varheljija

Varhelji o izjavi Stana: To nije kritika, pravilo EU da bez obe strane nema uspeha

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji izjavio je da bez angažmana obe strane dijalog Beograda i Prištine ne može biti uspešan i da je to osnovno pravilo kojeg se Evropska unija pridržava.

Posle razgovora sa predsednikom Vučićem, odgovarajući na pitanje novinara o izjavi Petra Stana koji poziva obe strane da poštuju sporazume, a reč je o potezu Aljbina Kurtija, Varhelji je rekao da izjavu Petra Stana izjavio ne treba shvatiti kao negativnu napomenu Srbiji.

"Da pojednostavim, to je osnovno pravilo dijaloga između Beograda i Prištini - da bez angažmana sa obe strane ne može biti uspešan i ne može da se održi. To želimo uvek da naglasimo zato što smo videli šta se dogodilo kada smo imali brojne jednostane akcije tokom ove godine i zato je ova rečenica uvek neophodna da želimo da vidimo angažman obe strane. Tu nema nikakve kritike, to je prosta izjava pravila", objasnio je Varhelji.

Varhelji: Paket energetske pomoći od 2,5 milijarde evra za region

Evropski komesar Oliver Varhelji rekao je da je EU napravila paket energetske pomoći koji će mobilisati najmanje 2,5 milijarde evra za region.

On je rekao da su primetne preokupacije oko toga kako će se proći kroz zimu, kao i da li će biti novca za račune i to, ne samo u evropskim zemljama, već naročito u zemljama sa manje finansijskih sredstava na Zapadnom Balkanu.

"Ponosan sam i srećan što mogu da doprinesem rešavanju ovog problema, možda već i ove godine, a najkasnije na početku sledeće godine donećemo 165 miliona evra kako bismo pomogli najugroženijim domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima kako bi mogli da premoste veliki cenovni jaz koji je nastao zbog energetske krize", kaže Varhelji.

Kako je napomenuo, drugi deo programa za rešavanje energetske krize biće posvećen ulaganjima koja treba da promene energetsku sliku Zapadnog Balkana. Varhelji kaže da se sa predsednikom Vučićem dogovorio da je za to potreban novi plan jer aktuelne rute i dobavljače moraju promeniti.

"Moramo da promovišemo energetsku tranziciju i sigurnost, kratkoročno i dugoročno, ali je neophodno da donesemo i nove rute, nove izvore energenata i zato moramo da poguramo bugarske prijatelje da ubrzaju izgradnju gasnog interkonektora sa Srbijom preko kog se nadamo da ćemo već iduće godine videti azerbejdžanski gas koji će se dopremati do Srbije", naveo je komesar.

Dodaje da se upravo zato "gura" taj interkonektor i sa Severnom Makedonijom kako bi i tu imali diversifikaciju izvora energije.

"Zato guramo i za jedan novi terminal za tečni gas na Jadranu, guramo projekte koji bi doneli zelenu električnu energiju na Zapadni Balkan iz zemalja kao što su Egipat i Tunis, oni su spremni da investiraju u zelenu energiju i nadam se da ćemo uspeti brzo da dopremimo elektricnu energiju do Zapadnog Balkana. Sve to znači da Zapadni Balkan bi mogao da postane nova ulazna tačka za energente u EU", kazao je evropski komesar.

Varhelji navodi da postoji ogroman izazov, ne samo u Srbiji, već i u zemljama članicama, a to je, kako kaže, ogromni sovjetski stil izgradnje stambenih objekata. Ti objekti, kako navodi, troše ogromne količine energije.

"Mi želimo da ih obnovimo što brže, da učinimo od njih energetski nezavisne, da same proizvode energiju, kako bismo mogli da smanjimo energetsku zavisnost. Sve je to deo ekonomskog investicionog plana vrednog 30 milijardi evra, ali ovaj energetski paket dolazi povrh toga jer su potrebe mnogo veće od onoga što smo planirali pre dve godine", naveo je. Dodaje da su još pre dve godine, kada je bio u Beogradu i predstavljao plan, imali nameru da u Srbiji zamene gas sa azerbejdžanskim gasom.

Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović

Varhelji: Srbija može da računa na EU, potrebna nam je i za stolom u Tirani

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je na konferenciji za novinare da zahvaljuje na dobrodošlici i da je uvek srećan kada dođe u Beograd.

Na kritičnoj smo raskrsnici, proces proširenja privlači pažnju, ali vidimo veliku geopolitičku destabilizaciju na našem kontinentu, rekao je Varhelji.

Evropski komesar izjavio je da je potrebno održati zamah procesa proširenja EU i u tom smislu istakao da lideri EU prvi put dolaze u region - Tiranu da tu razgovaraju te da je potrebno da se svi angažuju, ali da je potrebna i Srbija na tom samitu, kao i lider Srbije.

Varhelji je rekao da su prethodne dve nedelje i meseci pokazali da proširenje EU privlači pažnju, ali i da postoje i velike geopolitičke destabilizacije na evropskom kontinentu.

"Sada smo odgovorni za ispunjavanje iščekivanja i da održimo zamah jer proces proširenja je jedan od tri glavnih prioriteta lidera EU. To je upravo razlog zašto imamo samit u Tirani gde će naši lideri doći prvi put u region, da razgovaraju sa regionom o regionu. Potrebno je da se svi angažuju i potrebna nam je i Srbija da bude za stolom i lider Srbije koji će sedeti za stolom", rekao je Varhelji.

Prema njegovim rečima, velika pažnja posvećena je odnosima EU i Srbije i politici proširenja jer jedna stvar koju je pokazala, kako kaže, agresija Rusije na Ukrajinu jeste da jedino pravo dugoročno rešenje za mir, stabilnost, prosperitet jeste članstvo u Uniji.

"Imamo tri zemlje koje su odlučile odmah nakon ruske agresije da se prijave za članstvo, šta će vam veći dokaz", naveo je evrospki komesar.

I u Srbiji se mogu videti koristi od procesa priključenja, ali da bi se sve to realizovalo, mora se zajedno raditi, napomenuo je on.

"Moramo zajedno da delujemo kada imamo zajedničke izazove, a možda čak i kada izazovi nisu zajednički. U junu ove godine naši lideri su potvrdili jednoglasnu posvećenost perspektivi članstva za ceo region jer za nas to nije samo geopolitički prioritet, već je to i osnovna fundamentalna veza i strateški izbor za ceo kontinent", istakao je Varhelji.

Nada se da će u Tirani biti potpisan sporazum o romingu čime će Zapadni Balkan ući u roming prostor EU što bi značilo da sledeće godine kada ljudi odu na odmor, svi mogu da imaju koristi od toga.

"Situacija je uzavrela, niko neće da čuje"

Predsednik Vučić rekao je da se u Prištini ne bave ničim osim hiperprodukcijom napada na sve što je srpsko i izazivanjem tenzija za koje će optužiti Srbe.

"Srbi južno od Ibra su blizu odluke da napuste sve institucije, a Srbi sa severa KiM da nikoga više ne puste na sever. Situacija je uzavrela i ljudi više neće da trpe Kurtijev teror, samo to niko neće da čuje", poručio je Vučić.

Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović

Vučić: U narednim danima donećemo odluku o odlasku u Tiranu

Predsednik Srbije je rekao da je upoznao Varheljija sa našim viđenjem situacije na KiM.

"Ukazao sam na sve što se dešavalo od početka godine i kako se urušavala mogućnost razgovora sa prištinskom stranom. Sve što sam rekao i o Kurtiju, i o Trajković, i o Rašiću, mislio sam. Da li je trebalo da koristim birokratski ili diplomatski rečnik, mogao sam, ali nas niko ne bi čuo", rekao je Vučić.

Predsednik je ukazao na sve krize izazvane od strane Prištine od početka godine.

"Od početka godine imali smo referndum i građanima Srbije je bilo uskraćeno pravo da izađu na taj referendum. Iz Kvinte su tada rekli da će sve biti u redu za izbore, a onda je Priština ukinula 60.000 glasovaa dobili smo samo saopštenje EU da osuđuje to", rekao je Vučić.

Pomenuo je presude Teodisijeviću za verbalni delikt, protivzakonitu izgradnju baza specijalne policije u blizini Brnjaka i Jarinja, upade specijalnih policijskih snaga na sever KiM, izmišljene krize o ličnim kartama, cene registarskih tablica.

"Svakoga dana su ponavljali na svim forumima da nikada neće formirati ZSO. I na kraju su suspedovali Nenada Đurića, šefa policije na severu KiM i pokušavaju da u skupštinu uvedu svoje Srbe pa kada to nije prošlo onda će da ih uvede u Vladu", rekao je Vučić.

Moje pitanje je šta je sledeće, upitao je predsednik Srbije.

"Dosta tih priča o dve strane jer mi nismo učinili ništa osim onog što  smo morali da gasimo požar. Devet meseci nas optužuju da ćemo izazvati sukobe u regionu. Povodom te rasprave Verhelji me je obavestio da je vrlo važno da Srbija bude zastupljena u Tirani. Lično nisam siguram da li to ima smisla. Poštujem mišljenje Varheljija, a i stav Ane Brnabić je da treba da budemo prisutni u Tirani,  i u narednim danima ćemo doneti odluku", rekao je Vučić.

Vučić: Srbija neće biti oruđe za one koji žele da zaobiđu sankcije EU Rusiji

Predsednik Srbije je rekao da je sa evropskim komesarom govorio i o projektima kao što su brza pruga Beograd–Niš za koji je EU predvidela veliku podršku i u grantovima.

"Razgovarali smo o vladavini prava i premijerka zajedno sa ministarkom Tanjom Miščević radi na paketu reformi i verujem da će Evropska komisija uvažiti sve te promene i da će ih podržati, a da ćemo mi napredovati na demokratizaciji društva", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da je dobro razumeo kritike na račun usaglašavanja naše spoljne politike sa evropskom.

Vučić je poručio da neće dozvoliti da Srbija postane oruđe za one koji žele da zaobiđu sankcije EU Rusiji.

"Reagovali smo u slučajevima reeksporta određene robe i naši državni organi su privodili ljude iz kompanija koje su se bavile zaobilaženjem sankcija Ruskoj Federaciji", rekao je Vučić.

 

Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović

Vučić o sporazumu o finansijskoj podršci: To je za nas veliki i značajan novac

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je, nakon sastanka sa Oliverom Varheljijem, da je imao otvorene i veoma dobre razgovore sa iskrenim prijateljem Srbije.

"Razgovarali smo o svim važnim temama i nastavićemo to da činimo i posle ove konferencije za novinare", rekao je Vučić.

"Naravno da smo uvek pokazvali poštovanje prema svakoj vrsti podrške, posebno finansije pomoći i znanja, koju smo dobijali od naših evropskih partnera i nikada nisam krio zahvalnost zbog te pomoći", dodao je predsednik.

Ukazao je da je posebno srećan zbog Okvirnog sporazuma finansijske podrške Srbiji za period 2021. do 2027. godine.

Naglasio je i da razgovarali naročito o podršci u oblasti energetike.

"Srbija će dobiti ključnu budžetsku podršku 165 miliona evra već do kraja ove godine", rekao je Vučić dodajući da je zbog toga zahvalan predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Istakao je da je to za nas veliki i značajan novac.

"To je važna i velika stvar koju je na veoma konkretan način Evropska unija završila u interesu zemlja Zapadnog Balkana, a Srbija je dobila najznačajnija i najveća sredstva", naveo je Vučić.

Ukazao je da na gas sada na mesečnom nivou po kombinovanim cenama ne trošimo manje od 200 miliona evra, a na struju samo na uvoz 42 miliona evra u novembru i očekivanih 90 do 100 miliona evra u decembru.

"Da ljudi znaju koliko je za nas ovo važna podrška i važna stvar oko koje nam je EU izašla u susret", poručio je Vučić.

Potpisana tri sporazuma sa EU

Srbija je potpisala tri sporazuma sa EU – Okvirni sporazum o finansijskom partnerstvu, Sporazum podrške EU o upravljanju migracijama u Srbiji i pristupu zdravstvenoj zaštiti, kao i Sporazum podrške EU o upravljanju migracijama u Srbiji i jačanju sistema upravljanja migracijama i kontroli granica.

Sastanak predsednika Vučića sa evropskim komesarom

Nakon sastanka sa premijerkom, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji razgovara sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Nakon sastanka, kako je saopšteno iz Predsedništva, planirane su izjave za medije.

Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović

Gašić s Varheljijem o saradnji u okviru poglavlja 24

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić sastao se sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem s kojim je razgovarao o daljoj saradnji u oblasti Pregovaračkog poglavlja 24 – pravda, sloboda, bezbednost.

Ministar Gašić je upoznao komesara Varheljija o planu rada MUP-a u narednom periodu.

Tokom sastanka, Varhelji je pohvalio saradnju sa Republikom Srbijom i izrazio nadu u jačanje saradnje u oblasti suzbijanja ilegalnih migracija, istakavši da je Evropska unija zainteresovana da pruži pomoć u ovoj oblasti kroz projektnu saradnju, navodi se u saopštenju MUP-a.

Foto: MUP

Orlić sa Vrheljijem o KiM, odlukama Brisela i evrointegracijama

Predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić sastao se sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Vrheljijem.

Tokom razgovora, predsednik Narodne skupštine se osvrnuo na situaciju na KiM i reakciju Brisela povodom još jednog kršenja sporazuma od strane Prištine.

"Prekršen je ne samo Briselski sporazum, prekršeno je sve. Upoznati ste sa reakcijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića na jučerašnja dešavanja. Budite uvereni da iza reči predsednika stoje svi u Srbiji", rekao je Orlić.

Na dnevnom redu današnjeg razgovora bilo je i ubrzanje evropskih integracija kroz primenu nove metodologije pristupanja. Konstatovan je i značajan doprinos Narodne skupštine Srbije koji se odnosi na realizovane ustavne promene, reformu pravosuđa i postignute rezultate kroz međustranački dijalog.

Foto: Narodna skupština Srbije

Premijerka Brnabić se sastala sa Varheljijem

Predsednica Vlade Ana Brnabića sastala se u zgradi Vlade Srbije sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem.
Foto: Tanjug/ Vlada Srbije/ Slobodan Miljević

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji u poseti je Srbiji, a danas je odvojeno razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

Do sastanaka dolazi nakon što je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti imenovao Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak.