Oko: Pregovori u Briselu, gde je prostor za kompromis

Pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje EU nastavljeni su u Briselu, posle više od godinu dana. Dogovor nije postignut, a predsednik Aleksandar Vučić nastavio je posle podne razgovore sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i specijalnim predstavnikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović rekao je u emisiji Oko da mu je u obraćanju visokog predstavnika za spoljne poslove EU Žozepa Borelja bilo karakteristično da je govorio o tome da je današnji sastanak bio sazvan zbog eskalacije krize 31. jula.

"Govorio je o nekom kriznom menadžmentu, rekao je da nikakvog dogovora nije bilo i da će se razgovori nastaviti", naveo je Starović.

"Istopio se i službeni optimizam medijatora" 

Starović je istakao da je najvažnije to što je Borelj rekao da ni o kakvom napretku ne može da govori.

"Vidimo da se i taj podrazumevajući službeni optimizam medijatora istopio i to je sve skupa zapravo jedan razlog za ozbiljnu zabrinutost zbog onoga što nas može čekati u narednim danima", dodaje Starović.

Smatra da suštinski zapravo nije reč o ličnim kartama ili o registarskim tablicama, već o planu Kurtija da po svaku cenu svesno izazove eskalaciju na terenu.

Starović ocenjuje da su okolnosti takve da je teško očekivati bilo kakav napredak u pregovorima.

"Borelj i Lajčak imali su priliku da se još jednom iznova uvere u to kako je nemoguće voditi proces dijaloga kada sa druge strane imate nekoga poput Aljbina Kurtija, koji zaista u dijalog ne veruje", ukazuje državni sekretar.

"Vrlo zabrinjavajuća poruka iz Brisela"

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić je ocenio da poruke iz Brisela zvuče veoma obeshrabrujuće. "Mi se vraćamo na sam početak onih sukoba koji su bili 2011. godine, u nekom bojažljivom očekivanju da takvi sukobi mogu da se ponove", kaže Surlić.

"U tom smislu, ovo je jedna vrlo zabrinjavajuća poruka koja danas stiže iz Brisela, zato što Borelj nije mogao da se sakrije iza diplomatskih formulacija, već je pokazao razočarenje da ni u vanrednim okolnostima oba lidera nisu mogli da se saglase oko minimuma garancije da neće doći do eskalacije ukoliko se ne postigne kompromisno rešenje vezano za tablice", objašnjava Surlić.

"Reciprocitet veoma opasna reč" 

Priština govori o reciprocitetu, koji je, napominje, veoma opasna reč.

"Šta znači reciprocitet kada dve strane, Beograd i Priština, nisu ravnopravne u dijalogu", ukazuje Surlić navodeći kao simbolični primer to što juče, na sastanku Kurtija i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga nije mogla da stoji zastava Prištine.

Prema njegovim rečima, Kurti želi da na svaki način izbriše svaki element države Srbije na Kosovu i Metohiji.

"Kurtiju odgovara i reakcija i nereagovanje Beograda" 

Takođe, kako dodaje, Kurti želi da iskoristi rat u Ukrajini da situaciju nekako prikaže kao neku vrstu refleksije na Balkan. Ukazuje da je od izbijanje rata u Ukrajini, Kurti zaoštrio retoriku.

Objašnjava da Kurtiju odgovara i reakcija Srbije u cilju zaštite Srba, ali i odsustvo reakcije.

"On je u dobitnoj kombinaciji, zato što i nereagovanje Srbije znači da on osnažuje poziciju na Kosovu i Metohiji", kaže Surlić.

Treća stvar koja je važna Kurtiju, smatra Surlić, jesu unutrašnji politički razlozi.

"Nije postigao nikakav uspeh na Kosovu i Metohiji, osim konfrontacije sa Srbima, koji su ionako nemoćni i sistemski diskriminisani godinama. Ukoliko ne ostvari ono što je zacrtao prvog septembra, on će izgubiti unutrašnju političku bitku", kaže Surlić.

"Poruke sa Zapada pobeda za Srbiju" 

Ipak, smatra da poruke sa Zapada o odgovornosti "obe strane" predstavljaju pobedu za Srbiju, zato što zemlje Kvinte ipak stoje iza Kurtija i njegovih odluka koje bi trebalo da se sprovedu prvog septembra.

"Ukoliko i predstavnici Evropske unije i NATO-a kažu - obe strane se pozivaju i smatraće se odgovornim, onda je to svakako i poruka Kurtiju da ne može na silu da se primeni nešto ako nije stvar dijaloga i dogovora", navodi Surlić.