Čitaj mi!

Zajednička istorija – pre 140 godina uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i SAD

Na dan kada su pre 140 godina Srbija i SAD uspostavile diplomatske odnose, američki ambasador Kristofer Hil kaže da im je odnos sa Beogradom ekstremno važan. Nije na Sjedinjenim Državama da govore EU ko treba da bude njihov član, ali jeste da kažemo da treba nastaviti sa projektom Evrope koja je cela, slobodna i u miru, poruka je sa konferencije "Srpsko-američko prijateljstvo kroz vekove".

Prvi novinski izveštaj iz Amerike na srpskom objavljen je decenijama pre nego što su Srbija i Sjedinjene Države uspostavile diplomatske odnose – u Novinama serbskim u Beču 1817. godine o američkim predsedničkim izborima.

"Gospodin Monro je iz Virginije izbran sa 183 mnenija za prezidenta SAD za četiri godine od 4. marta ove godine počinjući a G. Tompkin za sekretara njinog", citira dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić. 

U najsvetlijim danima srpsko-američkih odnosa, u Velikom ratu, okupirana Srbija na Krfu svečano je obeležila američki Dan nezavisnosti.

U Vašingtonu je, u prisustvu predsednika Vilsona, proslavljen Vidovdan. U posthladnoratovskom svetu, odnosi Srbije i Amerike išli su od loših ka gorim sve do bombardovanja Jugoslavije. I svedok i akter tih promena je i aktuelni američki ambasador.

"Bio sam ovde pre mnogo godina kada je ambasador u Beogradu bio Lorens Iglberger, a pre toga kada sam imao oko pet godina bio sam ovde sa svojim ocem koji je dolazio u američku ambasadu. Tada je ambasador bio Džordž Kenan tako da nisam svedočio svih 140 godina diplomatskih odnosa, ali nije loše ni kada možete da navedete imena poput Iglbergera i Kenana", kaže ambasador SAD Kristofer Hil.

Diplomata Džordž Kenan pre gotovo četvrt veka pisao je – širenje NATO-a bilo bi najsudbonosnija greška američke politike posle Hladnog rata.

Kenonovu dalekovidost potvrđuje rat u Ukrajini. Dodaje i novu dimenziju srpsko-američkim odnosima.

"Države se postrojavaju na jednu ili na drugu stranu. Moj utisak je da je ovaj američki pristup da se o svim otvorenim pitanjima razgovara, ne mogu se crno-belim stavom rešavati stvari", kaže Dragan Simić.

Marko Dašić sa FPN-a poručuje da bi Amerikanci voleli da vide Srbiju i Balkan kao partnere u Evropi,  a Srbija se tu ističe zbog multivektorske spoljne politike.

"Potreban je dijalog sa više razumevanja oko regionalnih izazova, zajedničkih težnji, oko toga šta SAD žele da postignu u Evropi i šta Srbija želi da postane", rekao je ambasador Kristofer Hil.

I dok je u izjavama zvaničnika Evropske unije, pitanje pridruživanje sankcijama Rusiji, neretko ili–ili, Amerikanci pozivaju Srbiju da se opredeli, ali, makar za sada, po oceni politikologa, bez pritisaka.

"Ne postoje dramatični pritisci da Srbija promeni kurs i mislim da ako je cilj Beograda kupovina vremena mislim da Vašington pristaje na tu igru i da je to nešto što ćemo u narednom periodu gledati", smatra Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije.

Zajednički interesi i razgovor o različitostima – tako se gleda na srpsko-američke odnose. Ili kako je pre desetak godina u Beogradu rekao sadašnji američki predsednik – moraćemo da se složimo da se u svemu ne slažemo.