Čitaj mi!

Uz sve veće pritiske, ekonomska saradnja pada u drugi plan – Briselu od građana Srbije ocena tri

Posledice usaglašavanja stava evropskih lidera da se više ne kupuje ruska nafta po našu zemlju tek će se analizirati. U Beogradu je juče evropski komesar za proširenje obišao još jedan infrastrukturni projekat koji se gradi uz ne malu pomoć Evropske unije. Uz sve veće pritiske, za usklađivanje politike Srbije sa Briselom, dobrobit ekonomske saradnje pada u drugi plan. To je potvrdilo i treće u nizu istraživanje koje je pokazalo da je podrška građana Evropskoj uniji na najnižem nivou u prethodnih deceniju i po.

Posle 13 godina od kako je Srbija predala zahtev za članstvo i više od osam godina od otvaranja pregovora, građani Evropskoj uniji ne daju ocenu, ni odlična, ni vrlo dobra, već skromno, dobra. Trojka je rezultat na osnovu istraživanja Instituta za evropske poslove.

"Ukoliko bi referendum o pristupanju Srbije EU građani bi pozitivno odgovorili na tom referendumu i Srbija bio postala članica EU. Međutim, istraživanje koje smo radili pokazuje da je najveći broj onih koji se protive članstvu u EU. Kada to povežemo sa drugim pitanjima, gde se građani informišu, vidimo da građani imaju vrlo malo informacija o EU, dokle je Srbija stigla i da to očekuju da dobiju od medija, Vlade Srbije, EU, evropskih organizcija, ali i samog parlamenta Srbije", tvrdi Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.

Raspoloženje građana, međutim, prati strateško opredeljenje zemlje; njih 60 odsto vidi korist od saradnje sa Unijom, dok 26,5 odsto smatra da Srbija nema koristi od saradnje s njom.

Statistički podaci jasno ukazuju na to da su najveći spoljnotrgovinski partner Srbije zemlje Evropske unije, sa više od 60 odsto.

"Smatram da građani Srbije tek treba da čuju i od vlasti i od civilnog društva i od EU koje su prednosti i koristi koje će dobiti učlanjivanjem u EU. Da bi do članstva došlo treba sprovesti reforme, ali i da EU ponudi jasnu perspektivu članstva i možda čak i jasan datum", smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Kada se zamoru proširenja i zamoru od pridruživanja dodaju efekti rata u Ukrajini i pritisci kojima je Srbija izložena – dominantna tema u odnosima Srbije i Unije preslikava se na raspoloženje mnjenja.

"Pozivi zemljama kandidatima da se usaglasi sa tim sankcijama, to je politički korak koji je očigledno kod nas nepopularan, čini mi se da u tom spletu okolnosti moramo tražiti one kratkoročne efekte koji su izazvali ovakve rezultate. Građani ne vide neposrednu perspektivu i neposredne boljitke u vezi sa tim, lakše se prepuštaju onim negativnim osećanjima", objašnjava Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

Pozitivnim osećanjima ne doprinosi ni projekat Evropske političke zajednice koji je najavio francuski predsednik, namenjen zemljama koje nisu članice, uključujući Zapadni Balkan.

"Mislim da je ideja o uspostavljanju ove zajednice vezana za potrebu da se ove zemlje Istočne Evrope u što kraćem periodu politički vežu za EU s obzirom na to da znamo da proces pristupanja EU čak i ako bude ponuđen, može da potraje. Istovremeno, mislim da je njegova poruka zemljama Zapadnog Balkana prilično jasna i nedvosmislena, ponovio je da je Zapadni Balkan uveliko na putu ka članstvu i da se taj put treba nastaviti", kaže Lazarevićeva.

Na tom putu neprijateljem u Evropskoj uniji 21,6 odsto ispitanika smatra Hrvatsku, zatim Veliku Britaniju 20,5 odsto. Zanimljivo je da je Nemačka na trećem mestu i kao prijatelj i kao neprijatelj. Od susednih država, smatraju da najboje odnose imamo sa Mađarskom i Bosnom i Hercegovinom.