Čitaj mi!

Suzana Grubješić: Srbija mora da vodi računa o sopstvenim interesima

Održivost pozicije koju Beograd zauzima u rusko-ukrajinskom sukobu je pri kraju jer postoje očekivanja, traženja i, na kraju, pritisci da se Srbija opredeli i sopstvenu spoljnu politiku uskladi sa evropskom, ocenila je potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić. Precizirala je da pritisci na Srbiju radi uvođenja sankcija Rusiji ne posustaju, ali i da naša država mora da vodi računa o sopstvenim, a ne tuđim, interesima.

U razgovorima naših državnika sa zvaničnicima EU, predstavnicima nekih država članica Unije ili SAD – prva i najvažnija tema jeste ukrajinska kriza i situacija koja nije povoljna ni za jednu evropsku zemlju. A pošto je Srbija evropska zemlja, ne možemo da kažemo da je povoljna i za nas, rekla je potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić u emisiji Magazin na Prvom, Prvog programa Radio Beograda.

Beograd, objasnila je Grubješićeva, ne može da zauzima poziciju između EU i Rusije, posebno zbog činjenice da je Srbija kandidat za članstvo – nalazimo se u procesu evrointegracija i naša je ugovorna obaveza iz SSP da se usklađujemo sa zajedničkom spoljnom evropskom politikom koja podrazumeva i restriktivne mere koje Unija uvodi.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku kaže da i članice EU trpe štetu od uvođenja sankcija Rusiji – posebno one koje su zavisne od uvoza gasa i nafte iz Ruske Federacije. Među njima su Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Bugarska…

Države EU pokušavaju da naprave otklon od uvoza nafte u gasa iz RF, traže se alternative jer EU želi da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa. Nemačka je, na primer, već smanjila potrebu za ruskim gasom na 35 procenata.

Suzana Grubješić konstatuje da je u javnosti prilično nezapaženo prošla Rezolucija Bundestaga u kojoj se, između ostalog, eksplicitno navodi da bi institucije EU trebalo da razmisle i pošalju poruku o ukidanju, recimo, pretpristupne pomoći zemljama koje nisu uvele sankcije RF – a to su Srbija i BiH.

"Štete od uvođenja sankcija su nešto što našu državu može da zabrine. Sve na šta smo navikli – a to su investicije, pretpristupna pomoć, bescarinski i bezvizni sistem… mogu da dođu u opasnost ukoliko članice EU reše da zaoštre kurs prema našoj zemlji", ukazuje Grubješićeva.

Gubljenjem pretpristupne pomoći zaustavio bi se i dolazak investitora. Srbija, prema njenim rečima, ekonomski, u najvećoj meri živi od EU i svaki poremećaj na tom planu imao bi posledice na privredu i životni standard.

Sa druge strane, najveći benefit od usklađivanja sa politikom EU mogao bi da bude nastavak investicija, ali i moguće ubrzanje evrointegracija.

"Ubrzanje pristupnog procesa jeste politička odluka EU i Srbija je, ukoliko se to dogodi, ne sme propustiti. O tome se razgovara, radi se na tome da Ukrajina ubrzano dobije status kandidata u junu, da je slede Moldavija i Gruzija. Mi ne smemo da dozvolimo da Zapadni Balkan bude zaboravljen i iz tog razloga trebalo bi da tražimo ubrzanu proceduru", zaključila je potpredsednica Centra za spoljnu politiku.