Smajlovićeva: Rusija ne bi promenila stav o članstvu KiM u UN čak i kada bi Srbija bila prisiljena da uvede sankcije

Izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da su narodne republike Donjeck i Lugansk postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o samoproglašenom Kosovu, deo javnosti u Srbiji shvatio je kao izdaju i promenu odnosa Moskve prema statusu Kosova i Metohije.

Ruski ambasador u Beogradu je pojasnio Putinovu izjavu i istakao da jednostrano i nelegitimno proglašenje nezavisnosti Kosova ne treba dovoditi u vezu sa otcepljenjem Donbasa. Podsetio je da su se građani Donbasa izjasnili na referendumu, dok žitelji Kosova i Metohije nisu.

Kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović kaže za RTS da Putinovu izjavu nije razumela kao izdaju i da bi "pomalo histerične" reakcije na naslovnicama tabloida dovela u isti rang sa, kako kaže, glupim naslovima da je Ukrajina napala Rusiju, dan pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.

"Putin sve vreme govori da ne mogu da urade to što su uradili na Kosovu, a da kažu da to neće stvoriti presedan. To je stvorilo presedan, postupili ste mimo pravila", ističe Smajlovićeva. 

Kaže da je Putin priznanje Kosova koristio i 2008. godine, kada je priznao Južnu Osetiju i 2014. godine, kada se govorilo o tome da su u Deklaraciji o nezavisnosti Krima korišćene formulacije iz Deklaracije o nezavisnosti Kosova.

"Ne mislim da će prestati podrška Srbiji kada je reč o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), mislim da je ruski veto jedini razlog što Kosovo već sada nije članica i mislim da se to neće promeniti", naglašava Smajlovićeva.

Smatra da Rusija ne bi promenila stav kada je reč o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama čak i kada bi Srbija bila prisiljena da joj uvede sankcije.

"Možda bi promenila odnos prema ceni gasa i nafte koju uvozimo od njih, ali ne prema Kosovu", kaže Smajlovićeva.

"Više od pola čovečanstva nije uvelo sankcije Rusiji"

U delu javnosti postoje i ocene da su naslovne strane u pojedinim novinama, u kojima se kritikuje Rusija i izjava ruskog predsednika, priprema srpske javnosti za uvođenje sankcija Rusiji.

Smajlovićeva ističe da ipak više od pola čovečanstva, a možda i dve trećine, živi u državama koje nisu uvele sankcije Rusiji, koliko god se Amerikanci trudili.

"To nije zato što imaju neki drugačiji stav prema ratu u Ukrajini. Većina država sveta vidi da je to agresija i da su prekršene povelje Ujedinjenih nacija, ali tim zemljama se nije dopadao unipolarni svet. Ako je bilo moguće u onom prvom Hladnom ratu ostati nesvrstan i ne učestvovati, mislim da bi to moralo biti moguće i u drugom", kaže Smajlovićeva.

Pojedini analitičari smatraju da bi, kada je reč o severu Kosova i Metohije i Republike Srpske, Putinov stav mogao da pomogne Srbiji.

Ljiljana Smajlović smatra da je to besmislena rasprava jer su Amerikanci, kako kaže, odavno rekli da se iz priznanja Kosova ne mogu izvlačiti nikakvi zaključci.

"Amerika sebe vidi kao izuzetnu naciju. Ona sebi uzima za pravo da kaže kada mi nešto uradimo, to ne znači da i vi to možete da uradite. Možemo mi na to da se pozivamo koliko hoćemo, ali velike sile to ne priznaju", ističe Smajlovićeva.

"Olaf Šolc u komplikovanoj političkoj poziciji"

Nemačka vlada je saopštila da će kancelar Olaf Šolc u sredu razgovarati sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Govoriće o ratu u Ukrajini, bilateralnim i regionalnim temama i ekonomiji.

Ljiljana Smajlović smatra da Šolc neće pritiskati Vučića da uvede sankcije Rusiji jer je i on sam pod stalnim američkim pritiskom.

"Do juče je govorio da neće da isporučuje teško naoružanje Ukrajini. Promenio je mišljenje kada su ga pritisli koalicioni partneri. On ima komplikovanu političku poziciju jer bi njegova dva koaliciona partnera sutra isto tako mogla da budu partneri CDU", objašnjava Smajlovićeva.

Smatra da je predsednik Francuske Emanuel Makron najveći autoritet i trenutno najstabilniji lider u Evropi.