Čitaj mi!

Šta za Srbiju znači otvaranje klastera 4

Iako analitičari procenjuju da je Srbija zaslužila da otvori dva klastera, otvaranje klastera 4 jeste dobra vest. Probijen je led posle dužeg zastoja. To je i potvrda da su pokrenute stvari u oblastima saobraćaja i transporta, energetike, životne sredine i klimatskih promena, za šta su zainteresovani svi građani.

Za otključavanje poglavlja četiri, između ostalog, očigledno se isplatilo otvaranje tržišta, zakonodavno usaglašavanje sa evropskim zakonima, ulaganje u puteve, novu železničku mrežu, luke i aerodrome, izgradnja novih i proširivanje starih graničnih prelaza.

"Mi ćemo ovim omogućiti da sprovedemo reforme u javnim preduzećima, omogućićemo građanima da imaju bolji kvalitet usluga, da imaju niže cene i smanjiće se vreme čekanja na granicama", kaže Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Sa druge strane, kaže ministar, u okviru poglavlja 21 pokrenute su velike investicije u infrastrukturu kako bi povezali našu zemlju sa komšijama, a ujedno i sa članicama Evropske unije.

Za sledeću godinu obezbeđeno je 230.000.000 evra za zamenu stolarije, izolaciju i ugradnju solarnih panela u domaćinstvima kako bi se smanjila potrošnja energije što u Briselu nije prošlo nezapaženo.

Urgentno rešavanje problema životne sredine sa 600.000.000 evra i planovima za ukupna ulaganja od više od 10 milijardi evra bila su dovoljna da se zeleno svetlo da i za poglavlje 27.

"Otvaranje klastera 4, pa i poglavlje 27, najpre i najviše zapravo namera zemalja članica EU je da motivišu Srbiju za brži proces uspostavljanja reformi u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena pre nego što je to rezultat nekog stvarnog napretka", navoid Tanja Petrović, Koalicija 27.

Analitičari smatraju da bi Srbija u narednoj godini čak mogla da otvori sve preostale klastere. Predlog za ubrzanje procesa – "četiri faze", podrazumeva učešće u telima Evropske Unije od posmatrača do prava glasa i korišćenje para iz strukturnih fondova, što je naišlo na odobravanje francuske administracije.

"Naš model predviđa već od prve faze pristupanja, znači od te inicijalne faze pristup strukturnim fondovima. Smatramo da je to ključno zato što su upravo strukturni fondovi ti za koje se pokazalo u ranijim proširenjima da su u velikoj meri podstakli ekonomski razvoj", ističe Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. 

Francuska preuzima šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije. Aktuelni predsednik Emanuel Makron već je kao jedan od prioriteta predsedavanja najavio održavanje konfrencije posvećene Zapadnom Balkanu u junu naredne godine.