Šta predviđa Zakon o upotrebi srpskog jezika i očuvanju ćirilice

Mere za zaštitu i očuvanje ćiriličkog pisma imaju dvojaki karakter. Obavezujući, da svi subjekti sa većinskim javnim kapitalom moraju da koriste ćirilicu. Stimulativni – predviđa olakšice za privatni sektor, pre svega medije, koji se odluče za ćirilicu.

"Prvenstveni cilj donošenja ovog zakona jeste bolje regulisanje statusa u javnom životu, imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta srpskog naroda", navela je Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja.

Postojeći Zakon o upotrebi službenog jezika i pisma predviđa da se na područjima gde žive pripadnici nacionalnih manjina istovremeno sa srpskim jezikom koriste i jezici nacionalnih manjina. 

"Moja sugestija je zapravo da se ovo ima u vidu, da se ne uđe u koliziju sa članom 21 Ustava da se pripadnici nacionalnih manjina odnosno jezičkih manjina u ovoj zemlji u skladu sa Ustavom jednako tretiraju", rekao je Muamer Zukorlić.

Maja Gojković odgovara da nema "nikakve bojazni da ovim jezikom i zaštitom ćiriličkog pisma neko pokušava da ugrozi bilo koje pismo i jezik nacionalnih manjina".  

Poslanici o odbrani i "nametanju" ćirilice

Samostalni poslanik Vladan Glišić sugeriše da treba intenzivnije braniti ćirilicu.

"Ono što je propušteno, umesto obavezujuće norme data je podsticajna mogućnost, jeste privatne medijske kuće koje ulaze na nacionalnu frekvenciju i koje tu imaju potpuno pravo da koriste latinicu", naveo je Glišić.

Iz Saveza vojvođanskih Mađara najavljuju podršku predloženom zakonu i očekivanja da će njihovi amandmani biti uneti u nova zakonska rešenja.

"Neki dušebrižnici koji jedva čekaju da posvađaju mađarski i srpski narod, već su se pojavile neke vesti da ćemo mi asistirati ćirilizaciji svega i svačega i to apsolutno nije tačno", poručio je Balint Pastor.

Marko Atlagić iz SNS-a rekao je da narod koji nema svoje pismo i svoj jezik neće imati dugog veka. "I na koncu, neka niko ne shvati da je ovo borba protiv latinice, latinica je srpska koliko i hrvatska", dodao je Atlagić.

Tokom izrade Nacrta zakona konsultovano je i Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske gde se donosi sličan zakon.

Gojkovićeva je najavila usvajanje Zakona po hitnom postupku 15. septembra, na praznik Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.