Predlogom evroparlamentaraca o izbornim uslovima nezadovoljni i vlast i opozicija

Dokumentom iz Brisela, sa predlozima o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, gotovo niko nije zadovoljan. Ni deo opozicije, ni vladajuće stranke. Nije izostalo ni pojašnjenje Vladimira Bilčika i Tanje Fajon.

U saopštenju sumiraju da radni dokument nije isto što i politički sporazum.

"Ovaj dokument pruža moguće orijentacije učesnicima Međustranačkog dijaloga. Ni više ni manje. Međutim, na samim učesnicima dijaloga je da pronađu međusobni dogovor. Naša uloga je da pomažemo na putu ka postizanju takvog sporazuma. Nismo ovde da namećemo stavove ili unapred pripremljena rešenja", navodi se u saopštenju.

U predlogu, između ostalog piše: da se obezbedi ravnopravan pristup medijima, da svi emiteri moraju da se pridržavaju Zakona o javnom informisanju, kablovski emiteri osiguraju uravnoteženo predstavljanje stavova kako vladajućih tako i opozicionih stranaka, ali i stručnjaka.

Da se razmotri usvajanje obavezujućeg pravilnika samo za Javne medijske servise i da se formira privremeno nadzorno telo. Da tajnost glasanja mora biti zagarantovana. Transparentnost finansiranja kampanje potrebno je unaprediti.

Zbog situacije stvorene bojkotom izbora, za vreme naredne kampanje mogli bi da se imenuju dodatni privremeni članovi RIK-a koje bi odredili učesnici u dijalogu.

Predsednik Republike, na vanrednom obraćanju, bez komentara.

"Danas govorim kao predsednik Republike, ne mogu da govorim kao član stranke. Verujem da će SNS da se izjasni po pitanju tog papira. Ne mislim da su ljudi u partiji koju vodim oduševljeni", rekao je Aleksandar Vučić.

Vladajuća koalicija ne prihvata papir 

Ranije su to potvdili pregovarači u ime SNS-A. Vladimir Orlić poručuje - papir ne prihvataju. Njihovi koalicioni partneri će razgovarati o predlozima, ali socijalisti, ne vide kako može da se dođe do usaglašavanja o nečemu što je, kažu, neralno.

"Mislim da je zakon potpuno jasno definisao kako se biraju članovi RIK-a, ali i dalje ostajem pri tezi koju sam izneo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, da mi se čini da prisustvo evroparlamentaraca podstiče pojedine iz opozicije da predlažu i ono što sami ne bi prihvatili da imaju jedan deo odgovornosti," kaže ispred SPS-a Đorđe Milićević.

Predlog ne prihvataju ni stranke koje su bojkotovale poslednje izbore. O konkretnim primedbama na tekst Stranka slobode i pravde obavestiće evroposlanike posle razgovora sa partnerima sa kojima su radili na izradi zajedničke platforme. Dokumnt nije ispunio ni očekivanja Demokratske stranke

"Mi ćemo to još jednom pogledati, preformulisati uskladiti s papirom koji već postoji i da se to što pre pretoči u drugu vrstu dokumenta Sporazum koji će se primenjivati. Ako ne bude toga moramo pribeći nečem što se zove vaninstitucionalni način borbe - građanski otpor i protesti", navodi predsednik demokrata Zoran Lutovac.

Opozicione stranke će poslati amandmane na tekst 

I Pokret slobodnih građana će poslati amandmane na tekst, dok će Narodna stranka sutra odlučiti šta dalje. Unutar opozcije će razgovarati i Socijaldemokrate, u Novoj stranci umeren optimizam.

"Dokument nije savršen, ali su uvažene neke stvari koje smo predlagali. Na primer kada je reč o sastavu RIK-u. Vidim da je sada shvaćeno da RIK mora da bude mesto gde se odlučuje o eventulanim nepravilnostima i za praćenje izbora", kaže Aris Movjsesijan iz Nove stranke.

Predsednik Parlamenta nije se osvrtao na najnovije predloge ali podseća da četverac iz Brisela dolazi već sledeće nedelje.

"Mi smo zajedno zakazali nastavak tog dijaloga, za 17. i 18. septembar i tu je poslat predlog o kojem treba stranke da se izjasne do 12. septembra, da daju pismene primedbe ali mnogo dalje je odmakao taj dijalog sa strankama koje ne žele učešće stranaca", ističe predsednik parlamenta Ivica Dačić.

Dobra osnova za dalje razgovore

Posmatrače izbora ne iznanađuju rekacije političkh aktera na ponuđeno iz Brisela. Vide ih kao deo pregovaračke strategije i dobru polaznu osnovu u daljim razgovorima. Bojan Klačar ne isključuje rešenje koje će objediniti pregovore na dva koloseka.

"Zašto, zato što je predlog evroparlamentaraca otovorio medije i medisjko okruženje mnogo snažnije nego što je to dokument sa prvog koloseka dok je dokument koji je pripremila na neki način vladajuća kolaicija neke teme koje u ovom momnetu nisu bile u fokusu evroparlamentaraca pitanje cenzusa, potpise za nacioanlen manjine, ne postoji nepremostiva prepreka da se na neki način spoje. Idelano je da se napravi jedan dokument i da to bude sporazum svih stranaka. Lošiji scenario je ako na kraju dobijemo dva dokumenta. Ono loše u tom scenariju bi bilo kako pratiti te mere implementaranja", objašnjava Bojan Klačar iz Cesid-a.

Ono što je najizvensije a tiče se pregovora uz učešće stranaca ali i bez njih jeste - da bi sva predložena rešenja trebalo sprovesti šest meseci pre izbora. Ukoliko će glasači na birališta 3. aprila 2022, ostaje nešto manje od mesec dana, tačnije do 3. oktobra, da se sve mere sporvedu.