Čitaj mi!

Odjeci briselskih razgovora: Bez promene stava Prištine neće biti rezultata

O ishodu jučerašnjih razgovora Beograda i Prištine, predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa predsednikom parlamenta. Situacija je teška, ali će delegacija Srbije uvek imati u vidu interese naše države, poručio je Ivica Dačić. Analitičari ocenjuju da ukoliko ne bude promene stava Prištine, neće biti nikakvih rezultata.

Drugi sastanak dve strane ove godine u Briselu evropski predstavnik sumirao je istom rečenicom kao i posle prethodnog razgovora 15. juna – dijalog će se nastaviti. Precizira i da će se krajem avgusta sastati pregovaračke ekipe, a da će naredni susret lidera biti održan u septembru. Oštrije ocene čule su se od pregovarača.

"Razgovor sa Aljbinom Kurtijem je čudo neviđeno. Jedna od glavnih tema na kojoj smo insistirali je ZSO, bez toga nema kolektivnih prava za srpski narod na Kim. Jer ako nema kolektivnih prava, imate ove napade na srpski narod, uz potencijal da se situacija pogorša na terenu", objašnjava direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Na stolu je trebalo, kaže Petković, da se nađu tri teme. Međutim, dogovor nije postignut ni o jednoj. U jednoj rečenici analitičari daju ocenu pregovora – bez pomaka.

"Suština dijaloga i jeste da Kosovo nešto popusti da bi dobilo priznanje od Srbije, ono što insistira Zapad, pa i Rusija. Očigledno da Aljbin Kurti za sada nije spreman da da ništa, da popusti ništa. On je takve naravi kao osoba. I izgleda da Amerikanci nisu postavili pogodnu osobu kako bi se postigao dogovor između Beograda i Prištine", kaže analitičar Nedžmedin Spahiju.

"Očigledno je i jedini zaključak koji se može izvući to da Kurti praktično ima neku vrstu podrške za ovakav pristup i da se radi o jednoj strategiji koja u suštini predstavlja pritisak na srpsku stranu da popusti od svojih stavova i učini ustupke prištinskoj strani. Znači da prihvati njihovu platformu. Što se toga tiče, mislim da nema šanse", ubeđen je diplomata Zoran Milivojević.

U Prištini se sve glasnije procenjuje kakve su šanse da zemlje članice EU – njih pet, koje nisu priznale nezavisnost Kosova promene odluku. Dok ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija tvrdi da bi Grčka uskoro mogla da bude precrtana sa tog spiska, u Beogradu takve izjave tumače kao sve jači pritisak.

"Mislim da je ovo ulaženje u jednu fazu, koncentričnog pritiska na Srbe i na Srbiju koja se odražava i praktično u zamiranju dijaloga, koga praktično nema i koji je u zamiranju zbog dirigovane opstrukcije albanske strane. Ja ne mislim da će Grčka odmah podleći ovom pritisku, ali svako mislim da je među državama koje su u EU i nisu priznale Kosovo, a na koju se vrši pritisak jer je sigurno ona najbliža toj odluci iz više razloga", smatra profesor Darko Tanasković.

Na novim priznanjima nezavisnosti Kosova, Turska će ubuduće intenzivnije raditi, najavio je predsednik te zemlje. Redžep Tajip Erdogan je uoči posete turskom delu Kipra poručio i da će o tome razgovarati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

"To da Turska lobira za priznanje Kosova nije ništa novo, to oni rade sve vreme. Primera radi, govoreći o zajedničkom radu sa SAD, Erdogan je pohvalio saradnju između Azerbejdžana i Severnog Kipra. Azerbejdžan je država koja zbog problema Nagorno-Karabaha, koji oni doživljavaju kao separatizam, nikada nije pomišljala da prizna nezavisnost Kosova. Posle rata u Nagorno-Karabahu koji je Baku dobio uz pomoć Turske, možda se nešto menja. Dakle, Turska može uticati na određeni broj država i to svakako nije dobro, ali ponavljam ne očekujem da će biti nekih spektakularnih rezultata na tom planu", tvrdi Tanasković.

Na planu normalizacije odnosa Beograda i Prištine u protekloj deceniji nije bilo značajnijih pomaka.