Selaković: Očekujemo vraćanje pitanja proširenja na listu prioriteta

Selaković je, uoči posete Sloveniji, u intervjuu ljubljanskom dnevniku "Delo", kazao da očekuje i da će Slovenija tokom svog predsedavanja uspešno organizovati Samit EU – Zapadni Balkan, čije održavanje je najavljeno za oktobar ove godine.

"Mislim da Slovenija, kao zemlja koja sigurno bolje razume procese na Balkanu nego neke udaljenije države, može dati veliki doprinos otvorenijem i proaktivnijem odnosu EU prema našem region", rekao je on.

Ukazao je da EU godinama pokazuje zamor u proširenju, što kod država Zapadnog Balkana, kao reakciju prirodno izaziva pristupni zamor, međutim teret odgovornosti za nedovoljno dinamično napredovanje u procesu evrointegracija često se neosnovano stavlja na teret država kandidata.

U čitavom regionu, dodaje, i dalje postoji predominantno raspoloženje u korist članstva u EU, ali postoje i shvatljive frustracije zbog izgubljenog vremena i izneverenih očekivanja.

Srbija se već dugo nalazi na evropskom putu, podseća Selaković, navodeći da je zahtev za članstvo podnet pre dvanaest godina, status kandidata Srbija je dobila 2012, a od početka pregovora 2014. godine otvoreno je 18 od 35 pregovaračkih poglavlja i zatvorena su dva.

Na konstataciju da je Srbija lider u regionu i da se tom uspehu ne raduju baš svi na Zapadnom Balkanu, te pitanje zašto bi države regiona trebalo da se raduju jakoj Srbiji, on je kazao da je vreme da kao društva i na mentalnom i na političkom planu prevaziđemo onaj naš balkanski mentalitetski stav da je dobro kad "komšiji ugine krava".

"Nije, dakle, pravo pitanje zašto bi se neko radovao uspešnoj Srbiji, već zašto se svi ne bi radovali uspešnoj Srbiji", rekao je Selaković.

Dodao je da živimo na području na kojem smo povezani i rodbinskim vezama i komplementarnim privredama, pa i dalje živim sećanjem na zajedničke uspehe u vreme kada smo bili čvršće povezani.

"Ne vidim nijedan racionalan razlog da bilo ko strahuje od uspešnog suseda, jer upravo su neuspešni susedi ti od kojih treba strahovati. Politički radikalizam, demagogija, ksenofobija jesu pojave koje plodno tlo lakše nalaze u atmosferi socijalne i ekonomske nesigurnosti nego u uspešnim državama i progresivnim društvima", objasnio je Selaković.

"Multivektorska spoljna politika Srbije spasonosna"

Govoreći o spoljnoj politici Srbije ministar Nikola Selaković je rekao da se u uslovima pandemije pokazalo da je multivektorska spoljna politika Srbije spasonosna.

"Naši ruski i kineski prijatelji bili su u prilici da priteknu u pomoć u trenutku kada je EU bila ophrvana sopstvenim problemima, što je za posledicu imalo ozbiljne probleme u imunizaciji stanovništva na našem kontinentu. Dogodilo se zapravo da su neki politički obziri odneli prevagu nad prvim i najvažnijim prioritetom, a to je da se na najbrži moguć način vratimo u mod koliko-toliko normalnog društvenog i ekonomskog funkcionisanja", ukazao je on.

Selaković je rekao da Srbija sa Rusijom i Kinom neguje tradicionalno čvrsto i čelično prijateljstvo, jer joj te države nikada nisu učinile ništa nažao, i pri tom u apsolutnim brojkama ta saradnja je stotinama, čak hiljadama puta manja nego saradnja onih koji sa podozrenjem gledaju na naše veze sa ruskim i kineskim prijateljima.

"U svetu koji je posle dužeg perioda nezadržive globalizacije počeo ponovo da se polarizuje, i to tako što postaje policentričan, pozicija država koje odlučuju da budu vojno neutralne jeste veoma složena, jer centri moći mogu sumnjati u iskrenost ili održivost takve pozicije. Srbija međutim na najiskreniji moguć način stoji na toj poziciji i dosledno insistira na poštovanju međunarodnog prava, multilateralizmu i politici nemešanja u unutrašnje stvari drugih država", objasnio je ministar.

Selaković je rekao da Srbija nema načina da druge ubedi da su mir i stabilnost zaista najviši srpski državni i nacionalni interes, osim tako što će biti dosledna u insistiranju na tim vrednostima.

Ekonomska diplomatija – ključan segment svake uspešne savremene diplomatije

Selaković je dodao da je ekonomska diplomatija ključan segment svake uspešne savremene diplomatije.

Što se odnosa sa Slovenijom tiče, rekao je da je ekonomija u savremenom svetu generator svih drugih oblika saradnje, međutim naši narodi, konstatovao je, imaju toliko čvrstu i dugu tradicije saradnje i prijateljstva da imaju retku priliku da napredak u ekonomskoj saradnji grade na već postojećim odnosima i vezama.

"Srbija je zainteresovana za proširenje ekonomske i trgovinske saradnje, posebno u oblastima u kojima imamo značajan a neiskorišćen potencijal, kao što su prerađivačka industrija, IT industrija, bankarstvo i osiguranje, proizvodnja hrane, turizam, razvoj malih i srednjih preduzeća. Uveren sam da će ekonomski i politički odnosi nastaviti da se u godinama pred nama razvijaju uporedo, u obostranom interesu naših zemalja", rekao je on.

Podsetio je da je, sa uloženih više od milijardu evra, Slovenija jedan od najvećih investitora u Srbiji, kao i da u više od 1.200 slovenačkih kompanija radi oko 25.000 radnika.

"Taj trend se nastavlja, i samo u prošloj godini privukli smo oko 466 miliona evra slovenačkih investicija. Slovenački investitori imaju odlična iskustva u Srbiji, i očekujem da i u budućnosti imamo razloga za obostrano zadovoljstvo", dodao je ministar.

Takođe je naveo da se sve više kompanija iz Srbije odlučuje da posluje u Sloveniji, a vrednost dosadašnjih srpskih investicija u Sloveniji je oko 300 miliona evra.

Kada je reč o kulturnoj saradnji, on je kazao da je Srbija iskreno zainteresovana i spremna da u neposrednom dijalogu radi na rešavanju svih otvorenih pitanja sa Slovenijom.