Čitaj mi!

Mali: Usvajanjem zakona stvara se osnov za pomoć građanima i privredi u kovid krizi

Usvajanjem Predloga zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije korona virusa stvoriće se osnov za isplatu ukupno 60 evra u ovoj godini svakom građaninu koji se prijavi za tu vrstu pomoći, kaže ministar finansija Siniša Mali.

To je jedan od pet zakonskih predloga koji je Mali obrazložio u Skupštini Srbije, a koji kako kaže, s jedne strane idu uz rebalans ovogodišnjeg budžeta, a s druge strane treba da doprinosu još boljem privrednom ambijentu i podizanju životnog standarda građana kako bi se olakšala borba protiv kovida 19.

Prijava za isplatu pomoći od 60 evra počeće 28. aprila i trajaće do 15. maja, s tim da od 5. maja kreće i prijava preko kol centara, do tada preko sajta Uprave za trezor, a Mali je pozvao sve punoletne građane da se prijave ukoliko žele pomoć od države od 60 evra.

"Uradićemo to brzo i efikasno, pomoć je deo trećeg paketa pomoći koji ide zajedno uz rebalans", rekao je Mali.

Obajsnio je da će građanima pomoć od 60 evra biti isplaćena dva puta, u maju i novembru, uz to da će penziorima biti isplaćeno dodatnih 50 evra.

Na tu pomoć od 60 evra, pojasnio je ministar, mogu da računaju svi punoletni državljani Srbije sa prebivalištem u Srbiji, koji poseduju važeću ličnu kartu i prijave se za isplatu.

Mali kaže da je prošle godine isplaćeno po 100 evra svakom punoletnom građaninu koji se prijavio, s tim da je ta pomoć bez prijave isplaćena penzionerima i korisnicima socijalne pomoći.

Naveo je da se prošle godine za isplatu 100 evra prijavilo 4.325.500 građana, a da je ona isplaćena za 6.200.000 građana.

"Isti princip je i ove godine. Najstariji sugrađani ne treba da se prijavljuju, kao ni korisnici socijalne pomoći i lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija", rekao je Mali.

"Država želi građanima da pokaže da je jaka i stabilna" 

Poručio je da država želi građanima da pokaže da je država jaka i stabilna, da novca ima i da je uz njih u vreme krize.

Obrazlažući dva predloga zakona o utvrđivanju garantne šeme kao deo trećeg paketa pomoći, Mali je rekao da se jedan odnosi na proširenje postojeće garantne šeme u iznosu od 500 miliona evra.

Pojasnio je da garantna šema podrazumeva da banke daje podršku privredni subjektima, a da za deo tih kredita garanciju daje Srbija, kako bi banke bile ohrabrene da što lakše i brže daju kredite privrednim subjektima.

"Ovo je bio važan deo i prvog i drugog paketa pomoći, čii je rezultat da nemamo masovna zatvranja fabrika i otpuštanja kao što imate priliku da vidite u mnogo razvijenijim zemljama", rekao je Mali.

Naveo je da je od dve milijarde evra garantne šeme prošle godine, 1,7 milijardu evra već ušlo u tokove u našu ekonomiju i da se zato nastoji da se garantna šema proširi sa još 500 miliona evra.

Ministar kaže da je reč o kreditima pod povoljnim uslovima sa periodom otplate do 36 meseci uz obavezna grejs period.

Mali je naveo da je uz to, predviđena i nova garantna šema takođe u iznosu od 500 miliona evra za ona preduzeća koja su u 2020. imali pad poslovnih prihoda iznad 20 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Kaže da je ova garantna šema usmerena ka njima kako bi se dodatno ohrabrile banke da daju kredite onima koji su imali pad prihoda iznad 20 odsto i dodaje da je i tu reč o kreditima na pet godina, uz grejs period.

"Zadovoljan sam dogovorom sa frilenserima"

Mali je izrazio zadovoljstvo zbog postignutog dogovora sa frilenserima o naplati poreza za koji kaže da nije ugrozio poreski sistem, a nađeno je rešenje i za socijalno ugroženu kategoriju frilensera.

Mali je u Skupstini Srbije obražložio izmene Zakona o porezu na dohodak građana i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se reguliše naplata poreza za frilensere.

"U poslednjih par meseci imali smo veliki broj razgovora sa frilenserima, juče je bio poslednji gde smo uspeli da usaglasimo konačno rešenje i to je zakon je pred vama", rekao je Mali.

Vlada je juče saopštila da je prihvatila predlog udruženja frilensera da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43 odsto na 50 odsto, a da je na sastanku dogovoreno da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima, omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza.

Mali je precizirao da se obaveze po osnovu poreza i doprinosa utvrđuju rešenjem Poreske uprave i naveo da frilensere koji zarađuju mesečno do 64.000 dinara neće imati obavezu da pokriju zaostale poreze i doprinese.

Rok za usvajanje svih zakonskih propisa koji će definisati budući status radnika na internetu pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada ce važiti do sada dogovoreni uslovi.

Ministar Mali je rekao da će oni koji zarađu više od 64.000 dinara imati vremena do 1. januar 2022. da svoje poslovanje usaglase sa zakonom, odnosno da se registruju kao preduzetnici ili da osnuju pravno lice i doo.

"Otvaramo razgovore za još drugačije možda definisanje frilensera kroz novi zakon o fleksibilnim oblicima rada. Poziv je upućen i frilenserima da učestvuju u radnoj grupi", rekao je Mali.

Skupština razmatra i izmene Zakona o porezu na dohodak građana i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se reguliše naplata poreza za frilensere. 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">